Пре недељу дана на железничкој станици у Суботици, у возу који саобраћа на релацији Београд–Беч откривен је пун кофер шумских корњача.
Полиција је у том возу пронашла напуштен пртљаг, односно кофер, чији се садржај након одређеног времена видно сам померао. Приликом отварања торбе откривено је укупно 39 живих примерака шумске корњаче и том приликом је установљено да се заправо ради о покушају кријумчарења заштићених дивљих врста из Србије у Европску унију.
Кријумчарење заштићених и егзотичних врста годинама је једна од најуноснијих криминалних активности на свету. Нико не може прецизно да каже о којим је сумама реч, али се верује да је та врста шверца уноснија чак и од трговине људима. По неким подацима, вредност те врсте шверца достиже чак десет милијарди долара годишње.
Цене заштићених врста на црном тржишту највише зависе од реткости примерка и потражње на тржишту. На основу података из надлежних служби држава Европске уније, један макаки мајмун на црном тржишту вреди око 2.300 евра, док на тржишту егзотичних птица одређене изузетно ретке врсте папагаја могу достићи цифре од 30.000 евра по примерку.
Због свог географског положаја и граничења с тржиштем Европске уније, Србија се најчешће користи као транзитна земља за кријумчарење врста из Африке и Азије ка ЕУ.
Шверц животиња је врло сложен процес, који подразумева оперативно организовање већег броја људи. Кријумчари животиње транспортују у лошим условима, а крију их на различите начине. Цариници су до сада проналазили егзотичне врсте у пртљажнику аутомобила, испод седишта или у шупљинама каросерије. Није реткост ни да кријумчари дорађују возила и праве наменске „штекове”.
Многе животиње угину приликом покушаја кријумчарења јер буду измучене, због стреса јер не могу да се прилагоде новом животу у кавезу неког колекционара.
У различитим акцијама полиција је запленила макаки мајмуне, корњаче, бркате фазане, голубове високолетаче, папагаје, змије, лавове, па чак и нилског коња...
Пре пет година на граничном прелазу Хоргош од нашег држављанина који се већ неколико година бави увозом птица из Африке у комерцијалне сврхе заплењени су шест макаки мајмуна и четири дивље патке гавке. Царинска служба на Прешеву је једном приликом спречила покушај незаконитог преласка границе четри лава, два азијска слона и једног нилског коња. Иако се радило о животињама из мађарског циркуса, у тренутку покушаја преласка границе они нису имали потребне папире за животиње па су враћени у Македонију.
На граничном прелазу Ђердап, у једном „голфу” откривена су два јеменска камелеона. Српски цариници су прошле године на граничном прелазу Батровци спречили покушај да се на територију Србије илегално унесе осам папагаја који спадају у ред заштићених врста. Наиме, један четрдесетогодишњи држављанин Бугарске покушао да нелегално пренесе птице у аутомобилу којим је путовао из Шпаније у Бугарску. У кавезима на месту сувозача пронађена су два папагаја, док је просталих шест било у гепеку возила. Међу њима је био и лори дугиних боја, чија се вредност креће, у зависности од врсте, од неколико стотина евра до чак 1.500.
Од 2010. године се не дозвољава унос или увоз опасних дивљих животиња за потребе правних или физичких лица, осим ако нису у питању већи зоолошки вртови који имају услове за држање таквих примерака. Ипак, у Србији има људи који у приватном власништву држе мајмуне, вукове, па чак и крупне звери, попут медведа или великих мачака, али се у већини случајева ради о опасним врстама гмизаваца, попут бурманских питона (који могу да нарасту више од шест метара), отровних змија, варана и кајмана. Све те животиње су у стању да озбиљно повреде или усмрте човека. Када животиње стекну полну зрелост, оне постају изузетно агресивне.
Велики проблем у борби против кријумчарења заштићених дивљих животиња представљају благе казне починиоцима прекршаја или кривичног дела. Кријумчари се најчешће санкционишу одузимањем примерака, новчаном казном и, у случају да се ради о кривичном делу, условном затворском казном. У Србији је на издржавање затворске казне због кријумчарења заштићених врста отишло свега неколико људи.
Србија је, иначе, потписница Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне и спроводи је од 2002. године, а њом је регулисано издавање увозних, извозних и транзитних дозвола за више од 33.000 заштићених врста животиња и биљака. Неке од тих врста често су мета кријумчарења.
Д. Николић
