Сада је сва одговорност за гоњење и суђење за ратне злочине на Специјалном тужилаштву Косова и Основном суду у Приштини. Наиме, косовско правосуђе је од Еулекса прузело предмете ратних злочина, обелодањено је прошле недеље.
Од тог тренутка Одељење Специјалног тужилаштва Косова за ратне злочине, основано пре готово две године, једино је које се на Косову бави ратним злочинима. На лето ће бити претумбација и у суду.
До ступања на снагу тих законских измена, као и до сада, сваки од седам постојећих основних судова судиће и у случајевима ратних злочина.
Таква очекивана одлука Еулекса додатно је застрашила наше држављане који су током 1998. и 1999. били и ратовали на Косову, било да живе на КиМ или у осталим крајевима Србије. Колико ће се Срба наћи на оптужницама за ратне злочине које ће бити процесуиране пред посебним одељењем Основног суда у Приштини, нико не може да процени. Међутим, имајући у виду како су Срби с КиМ до сада доспевали на косовске оптуженичке клупе, постоји бојазан да ће их бити и до сто.
У домаћој јавности, а пре свега у медијима, спекулише се о томе да би се на оптужницама могли наћи високи војни официри, сада пензионисани генерали: доскорашњи начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, који у време сукоба на КиМ био командант 37. моторизоване бригаде, затим бивши начелник Војнообавештајне агенције (ВБА) Момир Стојановић и Божидар Делић, у време сукоба на КиМ командант 549. механизоване бригаде из Призрена.
По подацима које преносе приштински медији, Специјалном тужилаштву Косова већ је предато више од 60 предмета везаних за ратне злочине, али се не прецизира које су националности особе које су њима обухваћене. Шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун изјавио је да је Еулекс завршио истрагу у 11 предмета везаних за ратне злочине, међу којима су и случајеви поменутих генерала, и да су они сада предати косовском правосуђу.
– Врло је вероватно да ће се сви они слити у ново одељење у Приштини, где ће се доносити одлуке о томе хоће ли се подизати оптужнице – процењује Дрецун.
Бивши начелник Војнобезбедносне агенције за Косово током 1998. и 1999. године, генерал у пензији Момир Стојановић каже за „Дневник” да је часно бранио државу и да све што је радио на КиМ постоји у архивама ВБА и да је проверљиво.
– Када су се појавиле неке спекулације о мом незаконитом понашању током 1998. и 1999, тадашњи министар одбране Борис Тадић питао је тужитељицу Карлу дел Понте постоји ли неки грех у вези с мојим понашањем и она је рекла да Хашко тужилаштво не поседује никакво сазнање о томе – наводи Стојановић.
Осврћући се на дела која му се стављају на терет, Стојановић их одлучно одбија.
– У процесу који је водио Еулекс, а који ће сада наследити косовски суд, на терет ми је стављено да сам на сахрани свог шурака, кога су убили терористи, рекао да ће „за ту главу платити сто албанских глава”, при чему на тој сахрани нисам ни био. Другу ствар коју наводе је да сам наводно планирао и командовао операцијом у месту Меја, поред Ђаковице, где је убијено око сто недужних Албанаца. Познато је, међутим, да припадници војне безбедности не планирају нити командују борбеним дејствима, нити сам ја за време те операције био у Ђаковици – рекао нам је Стојановић.
Након што се 2015. године пронела информација о томе да га је Приштина ставила на „црвену” Интерполову потерницу, Стојановић је одмах реаговао.
– Тражио сам да Тужилаштво у Београду покрене истрагу да би се утврдиле чињенице јер не желим да имам мрљу у својој биографији. Исход тог четворогодишњег поступка очекујем ускоро, можда за око два месеца. Ако, као што верујем, све оптужбе буду одбачене, од државног врха очекујем да од Интерпола затражи да се потерница за мном скине јер ми је због ње ускраћено право слободе кретања – истиче генерал Стојановић.
На питање хоће ли се, ако га позове суд из Приштине, појавити на тамошњем суђењу, он каже:
– Не пада ми на памет. Српски генерал да оде на суђење које организују терористи који су анектирали део територије његове државе? Не долази у обзир!
Некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић недавно је, такође, рекао да му је савест чиста, а да је, по његовим сазнањима, оптужница против њега писана у Београду, а затим прослеђена у Приштину. Диковић је изјавио и да је он „најмањи проблем” јер се на потерницама могу наћи људи који су командовали дејствима на Косову 1999, од најнижег до највишег чина.
Адвокат Љубомир Пантовић упозорава на то да би албанске судије могла да захвати еуфорија.
– Иако је било многобројних примедаба на рад Еулекса и УНМИК-а у домену суђења за ратне злочине, сматрам да је Еулекс требало да настави да се бави ратним злочинима, а не да надлежност у том сегменту преузму локалне судије – каже Пантовић. – Еулексове, односно међународне судије, у сваком случају су објективније од локалних.
Шта је предао Еулекс?
Мандат Еулекса, друге међународне мисије поред УНМИК-а која је имала судска овлашћења, ревидиран још прошлог јуна. Тада је почело вишемесечно пребацивање тужилачких и судских предмета у органе косовског правосуђа. Тај посао је завршен у децембру, а Еулекс је саопштио да је предао 495 предметних списа полиције за организовани криминал, 434 предметна списа полиције за ратне злочине, нестала лица, судских предметних списа, на којима је радио искључиво Еулекс, као и више од 1.400 тужилачких предмета.
Оцењује да ће преузимање надлежности за ратне злочине од стране косовског правосуђа довести до нових исконструисаних оптужница против Срба, а подсећа и на медијске хајке које, по правилу, воде албански медији када се покрене неки судски процес против Срба, што доводи до отежавајућих околности и притиска на судије.
– Веома је тешко да се албанске судије издигну изнад те еуфоричне атмосфере коју покрену медији, тако да је тешко очекивати задовољење правде или исправљање неправде, када су у питању измонитране оптужнице, подигнуте на основу лажних сведока – додаје Пантовић.
М. Бозокин
