Иначе, Стојановић има подебео криминални досије, а спомиње се и да је у сукобу с Луком Бојовићем. Како су пренели медији, он је недавно изашао из затвора, а наводе и да је сведочио у поступку који се водио због убиства његовог кума Милоша Видаковића и Николе Бојовића. Наиме, Милош Војновић, који је признао кривицу, испричао је да је Стојановић био послат у Будву 2013. године да убије Луку Ђуровића, блиског сарадника Луке Бојовића, али се то није догодило. Могући мотив покушаја убиства је, како се препоставља, његова блискост с кланом Шарановића.
То није јединствен случај да припаднице лепшег пола – партнерке домаћих криминалаца буду колетерална штета у криминалним обрачунима. Шпанска мисица је само последња у низу лепотица које су страдале због блискости и везе с мушкарцем из криминалног подземља.
Новосађанка Теодора Каћански (30) платила је главом везу с Ненадом С. Она је пре скоро две године упуцана с пет метака у сачекуши припремљеној за њеног дечка који је одраније познат полицији. Убиство се догодило кад су Теодора и Ненад дошли yипом „рејнy ровер” испред зграде у којој су живели, на углу Вардарске улице и Булевара патријарха Павла на новосадском Телепу. Ненад је паркирао yип, кренуо према згради, а Теодора је са сувозачког места прешла на возачко. Онда се из жбуња с мрачног плаца прекопута њихове зграде појавио нападач и испалио неколико хитаца у правцу возачког седишта, при чему није могао да види ко седи за воланом јер су стакла на yипу затамњена.
Несрећна девојка, тешко рањена, успела је да изађе на сувозачка врата и затим је покушала и да крене ка згради, али се одмах срушила и ту ју је и затекао Ненад који је истрчао из зграде. Полиција је сигурна у то да девојка није била мета нападача и да је највероватније страдала као случајна жртва због замене места у yипу и „превида” убице, док се верзија да је њено убиство послужило као упозорење њеном момку сматра врло мало вероватном.
О Ненаду круже разне приче и углавном га повезују с пословима с друге стране закона, за разлику од Теодоре, за коју постоје само речи хвале.
Можда најпознатија „случајна жртва” била је Јасмина Опачић, супруга Ненада Опачића, некадашњег вође „ветерничког клана”. С изабраником свог живота Јасмина је убијена 28. фебруара 2015. године у Улици браће Дроњак у Новом Саду, после прославе 22. годишњице брака.
Опачић је дошао на годишњи одмор из сремскомитровачког затвора, где је издржавао дугогодишњу казну као један од водећих људи организације „Фирма” која је повезивана с трговином дрогом. Полиција је утврдила да их је убио Јанош Шнајдер, звани Пендула, који је касније нађен мртав у Чешкој.
Почетком јуна 2014. на Љубу Богићевића испред породичне куће у Лединцима пуцано је из скровишта у жбуњу. Хици из оружја с пригушивачем тешко су ранили његовог пријатеља Игора Огњановића из Сремских Карловаца. Богићевић је тврдио да не може да претпостави шта би могао бити повод. Рекао је да се бави продајом аутомобила, а на питање, због чега се доводи у везу с трговином дрогом и зашто је привођен у полицијској акцији „Гром”, тврдио је да није хапшен већ да је у његовој кући обављен претрес, али да ништа није нађено. Међутим, седам месеци касније, односно 5. фебруара 2015. године, у Сремској Каменици је с 20 метака изрешетан његов „пасат”, а нападач је побегао. За воланом је у том тренутку била Богићевићева супруга, што нападач није могао видети због затамњених стакала на аутомобилу. Она, срећом, није била повређена, али се верује да је, у ствари, мета био њен супруг.
Бојана Ристивојевић, која је била у вези с Душаном Росићем, пуком срећом је преживела експлозију бомбе која је била подметнута испод његовог yип „опел антара” 5. октобра 2009. године у центру Шапца. На срећу, девојка је прошла само с лакшим огреботинама, док је Росић од задобијених повреда одмах преминуо. Експлозија је била усмерена ка возачу, тако да је лева страна возила била потпуно уништена, а десна готово нетакнута. Yип се после експлозије кретао још неколико метара, а онда је ударио у дрво и метални стуб и зауставио се. Од силине ударца рањен је и један пролазник, рекли су тада извори из полиције.
Очевици причају да је настрадали Душан Росић с девојком кренуо из кафића „Абу Даби” ка тржном центру „Рода”, двеста метара даље. Пре него што су ушли у yип, Росић је разговарао с пријатељима, а потом ушао у возило и кренуо ка „Роди”. У тренутку када је прелазио преко лежећег полицајца, експлодирала је бомба постављена испод yипа. Очевици кажу да је аутомобил од силине експлозије одбачен двадесетак метара даље, где је ударио у дрво и метални стуб. Возач је пребачен у болницу, где су лекари констатовали смрт, док су успаничену девојку из смрсканог yипа извукли Росићеви пријатељи с којима је он разговарао пре несреће.
Елена Мијатовић била је сведок убиства припадника „сурчинског клана” Звонка Плећића у ресторану „Кнез”, у кога је пуцао њен тадашњи дечко Андрија Драшковић. Елена је на суђењу рекла да се она сакрила испод стола јер им је Плећић претио смрћу и потегао пиштољ на њих. Драшковић и његов кум Александар Голубовић тврдили су да су пуцали у самоодбрани, а после пуцњаве цела екипа, с Драшковићем на челу, дала се у бег.
Позната личност београдског подземља Раде Ћалдовић Ћента убијен је у заседи из аутоматског оружја 14. фебруара 1997. године у својим колима близу Клуба књижевника у Београду. Уз њега је страдала и новинарка Маја Павић, иначе кума Светлане Цеце Ражнатовић, као „колатерална штета”. Убице су тада из „хеклера” с пригушивачем пуцале на аутомобил у којем су они били. Сведока није било, а истрага је утврдила да су нападачи били сакривени у башти Клуба књижевника, где су чекали погодан тренутак да нападну. На пар су пуцали када је сео у аутомобил и стартовао га.
Нина Шобот два пута извукла живу главу
Нина Шобота рањена је у пуцњави 2014. године, кад је убијен вођа навијача „Црвене звезде” Велибор Дуњић. Девојка је била поред њега у “бе-ем-веу” када је нападач отворио ватру. Нина Шобота је саслушана у Ургентном центру пошто је била повређена и том приликом изјавила да није приметила када им је нападач пришао, само је чула пуцаву и ништа више није видела.
Она је била и у друштву Андрије Станића када је он убијен 2008. године. И тада је одмах након убиства испитана. Рекла је да је с убијеним Андријом била на сплаву и да су кренули кући када је на њега пуцано. О убиству, нападачу и мотивима ни тада ништа није знала.
Један од случајева такозване колатералне штете било је убиство Јелене Ђорђевић 18. јуна 1995. године у београдском кафићу „Дамби”, у спортском центру „Олимп” на Звездари. Девојка је седела са својим момком Гораном Марјановићем, званим Гокси Бомбаш. С њима су били и пријатељи Миодраг Петровић, али и брачни пар Ковачевић и њихово двоје деце од две и пет година. Маскирани нападачи су упали у кафић и из аутоматског оружја испалили неколико рафала према њима. Марјановић и Јелена Ђорђевић су тешко рањени, девојка је преминула истог дана, а Марјановић неколико дана касније. Рањени су и Петровић и Ковачевић, као и његова супруга, која је остала доживотни инвалид. Иначе, Јоцић је због наручивања убиства Гоксија Бомбаша осуђен на 15 година затвора и казну издржава.
Драган Поповић Дадиља, убица Ранка Рубежића и познати гангстер, убијен је 17. јула 1995. усред бела дана, на Топличином венцу у Београду. Девојка која је била у друштву лакше је рањена и успела је да побегне.
Е. С. Х.
