Подсетимо, у три веће групе алтернативних санкција спадају, рад у јавном интересу, мере заштитног надзора, као и кућни затвори и притвори, али, за разлику од класичних затворских издржавања судских одлука, овде не постоје такве физичке препреке и припадајуће обезбеђење. Те санкције се одвијају уз контролу Повереничке службе, која је део Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде.
Иначе, недовољно је познато да је кућни притвор „само“ мера обезбеђења присуства окривљеног за време трајања кривичног поступка, дакле, у времену пре доношења пресуде. Насупрот томе, кућни затвор је начин извршења казне, која се изриче судском пресудом. Њу, према одлуци суда осуђени издржава у просторијама у којима станује.
Годинама се извршавају три наведене, веће категорије алтернативних санкција, али заступљене су и мере контроле над лицима која су извршила кривична дела против полних слобода малолетних лица, обухваћена такозваним Маријиним законом којих има трнутно петнаестак на овом подручју.
У овом моменту спроводи се десетак условних осуда са заштитним надзором.
Такође у овој години приметан је тренд повећања изрицања условних отпуста са заштитним надзором. Он се односи махом на особе, условне опуштене, којима се после дужег временског издржања „класичне“ казне, одлуком суда одреди одређени мањи део казне, условни отпуст уз обавезан заштитни надзор. Та мера је у закону уз све остале од самог почетка , али је сад од првих месеци ове године у тренду повећања њена примена.
Допринос смањењу криминалитета
Марија Крсмановић напомиње да ове мере нису измишљене и уведене да би неком била олакшана казна, или зато што је то лагодније него ићи у затвор, већ оне потпомажу смањење криминалитета у друштву. Дакле, људи који одлазе у затвор имају много већу стопу рецидива, често понаваљају кривична дела, док то није случај код алтернативних санкција.
- Подаци показују да око две трећине људи који су издржавали алтернативне санкције не понавља кривично дело, док је код издржавања казне у затворима ситуација знатно другачија – истиче Марија Крсмановић.
Међу окривљенима на подручју Вишег суда у Новом Саду, претежно су мушкарци, али има и мало жена, као и малолетничких притвора, укупно испод десет процената од свих предмета. Уобичајено је да се ради је о значајном броју предмета из области саобраћаја и поседовања мање количине наркотика, крађама, али има и тешких крађа, па и и случајева разбојништава.
– Кућни затвори могу бити с електронским надзором и без њега, а исто важи и за притворе – објашњава за „Дневник” повереница за алтернативне санцкије у Новом Саду и околини Марија Крсмановић. – Кућни затвор може трајати максимално годину дана, док за притворе не постоје ограничења. - Имамо неколицину условних осуда са заштитним надзором које подразумевају да је суд донео одлуку да некога условно казни затворском казном која се неће извршити уколико окривљени у одређеном року од правоснажности пресуде не учини ново кривично дело. Ради се о томе да је окривљеној особи задата одређена обавеза коју она треба да испуни, али при томе судије узимају у обзир карактер личности окривљених да би се минимизовали могућности да поново дође до извршења деликта, али и узгред трошкови боравка у затворима - истиче Марија Крсмановић.
Уколико они извршвају одређене обавезе, над њима се неће спроводити запрећена казна, или ће им суд преиначити осуду.
- С оваквим мерама имамо доста добра искуства, а посебно код случајева зависника. У тим случајевима у великој мери сарађујемо с породицом због подршке и ослонца, што је јако битно за целисходност поступка. Такође, радимо и на извршавању пресуда у вези с алиментацијом. Осуђени морају да се јављају поверенику, односно нама, и да достављају потвтде да су извршили своје обавазе у вези с тим. На овај начин је обезбеђена месечна контрола. Јако је важно да жене у таквим ситуацијама нису препуштене саме себи. Ти проблеми су померени на повереничку службу - објаснила нам је Крсмановићева.
Она истиче да се, суштински, алтернативне санкције спроводе над људима за које суд утврди да је могућност да изврше неко ново кривично дело доста мала и да нису знатно ризични за друштво, или по своју породицу, те им се због тога одређују такве санкције. Тежи се томе да они не одлазе у класични затвор, већ да издржају казну у свом окружењу, да не би били издвојени из друштвене заједнице јер тако нешто само по себи може носити доста велике ризике. Најчешће се ради о нехатним кривичним делима и о првопреступницима, о младим људима или о онима у зрелим годинама, којима је то кривично дело изоловани случај у животу.
Марија Крсмановић вели да за казне рада у јавном интересу суд изриче одређену сатницу коју ће неко да изврши због одређеног кривичног дела. Оне се раде при јавним предузећима, односно општинама и месним заједницама у селима где нема предузећа. Реч је обично о помоћним физичким пословима у комуналној делатности, кошењу траве и разног растиња.
Та казна може трајати максимално 360 радних сати, а у току дана до осам часова.
– Уколико неко злоупотреби та права, на пример удаљи се, Закон је прописао да излазак који је дужи од 12 сати или два краћа изласка, могу довести до опозива такве казне. Ваља напоменути да су у притвору с електронским надзором и без њега, правила знатно оштрија, као и да су окривљени под потпуном надлежношћу суда. У тим случајевима, Канцеларија само обавља техничку контролу и не даје дозволе за излазак јер је за то надлежан поступајући судија у том предмету, с тим што, по изменама Закона, окривљени имају право на сат времена шетње или обављања других обавеза између седам и 17 часова, који бирају приликом поставању опреме и почетка мере. Ове године смо имали пет или шест опозива извршења таквих мера у притвору и затвору - додала је Марија Крсмановић.
М. Вујачић
