– Стопа убистава у Србији се смањује, што заиста јесте тачно, али нико не узима у обзир и другу страну медаље, односно да се стопа убистава која су повезана с криминалним групама – повећава – указује Саша Ђорђевић из београдског Центра за безбедносну политику. – Прошле године готово четвртина убистава у Србији била је повезана с организованим криминалним групама. У Србији је било 91 убиство, од тога је око четвртине повезана с криминалом, а ове године ће се рекорд оборити, што није добро.
Утисак је да у подземљу, на неки начин, влада нервоза. Бруталне ликвидације указују на тај закључак јер, како кажу добри познаваоци прилика, нема више преговора, нема приче, одмах се потеже оружје. Фитиљ је, очито, све краћи.
Последња у низу таквих ликвидација била је прошлонедељно убиство Владимира Поповића, Владе Попа, у Београду. Он је важио за човека блиског Луки Бојовићу, а самим тим и припадницима црногорског „шкаљарског клана”.
О рату „шкаљарског” и „кавачког клана”, али и сукобу између породица Бојовић и Шарановић, барем путем медија, све се зна.
Њихов сукоб почео је 2009, а рат између некада јединственог которског криминалног клана, који се поделио на „шкаљаре” и „каваче”, од 2014. године. У међувремену много људи прикључило се тим клановима па је немогуће са сигурношћу тврдити ко је чији припадник. Тако се дешава да се тек после одређеног времена утврди да су неке ликвидације повезане управо с криминалним клановима.
Познаваоци прилика у подземљу кажу да главни разлози бруталних обрачуна кланова, у којима најчешће користе аутоматско ватрено оружје и експлозивне направе, врло често и усред дана, јесу борба за тржиште и издаја у послу.
– Код нас је нарко-криминал у приличном хаосу јер је у току прерасподела посла на територији Србије или Балкана, а можда чак и Европе – каже криминолог Добривоје Радовановић, и додаје да је очигледно да главни актери не могу да се договоре па се та прерасподела решава насилним путем. – Тих 18 убистава код нас по правилу су резултат обрачуна двају кланова, који су врло утицајни у нарко-бизнису, али то нису једини кланови који се баве нарко-пословима, па се може очекивати да ће након овога доћи до судара још неких кланова с та два или међусобно.
У Србији делује 58 организованих криминалних група. По нивоу организованости, 8,6 одсто група је високог нивоа, 44,9 одсто средњег и 46,5 ниског нивоа, саопштио је МУП Србије у својој студији „Процена претње од тешког и организованог криминала”, презентованој јавности пре три године.
Доминантна криминална активност је кријумчарење наркотика и трговина дрогом, чиме се бави 86,2 одсто организованих криминалних група, наводи се у документу полиције.
Криминалну активност спроводе у земљама порекла дрога, на рутама кријумчарења и у земљама одредишта, при чему остварују сарадњу с иностраним организованим криминалним групама. Осим те криминалне активности, спроводе и друге, као што су кријумчарење ватреног оружја, кријумчарење и растурање фалсификованог новца, разбојништва, тешке крађе, преваре, крађа возила, зеленашење, прање новца.
– Деведесетих година прошлог века, у време санкција, ратова, бујања криминала свих врста, српска мафија је ојачала кријумчарећи гориво, цигарете, дрогу – предочава за „Дневник” добар познавалац прилика у српском подземљу Марко Лопушина. – Домаће тржиште убрзо је постало тесно за све групе па су почела међусобна убијања. Говорили су да је „бара” мала а „крокодила” много па су почела убиства. То је у акцији „Сабља” 2003. године сасечено јер је већина припадника тих група завршила иза решетака, а разбијена је и њихова нарко-мрежа
Поред ликвидација мотивисаних борбом за превласт на тржишту, врло битан повод за убиства те врсте је освета, која је, по речима криминолога Добривоја Радовановића, саставни део послова нарко-кланова.
Затишје у ликвидацијама, међутим, било је кратког века. Стасале су неке нове групе које су се окренуле шверцу дроге.
– Морамо, нажалост, да се суочимо са чињеницом да смо постали држава у којој се шверцује много дроге. Јесмо транзитна земља за ваљање хероина, кокаина, марихуане и других дрога, али велики део и остане код нас. И овога пута је много „крокодила” а „бара” је и даље мала – истиче Марко Лопушина.
Криминолог Добривоје Радовановић оцењује да ћемо трчати у месту све док, рецимо, имамо податак да 20 одсто младих адолесцентског узраста у Београду конзумира дрогу. Слично је и у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу...
Протеклих неколико година домаћи и регионални медији пишу и о крвној освети између припадника група окупљених око породица Бојовић, односно Шарановић.
– Сигурно да ту има елемената крвне освете, међутим, та два клана су вероватно зараћена и по том етничком статусу, односно неком етничком принципу крвне освете, који смо мислили да је одавно изумро. Али, постоји студија „Крвна освета у Србији и Црној Гори”, коју је Институт за криминологију и социолошка истраживања урадио још 1968. године, а која разоткрила зашто се то ради, како се то ради и дала прогнозу да ће то потрајати – каже Радовановић.
Криминолог такође запажа који су то специфични моменти када до крвне освете долази:
– Како време пролази, како се у криминалу јављају нови, високопрофитабилни послови, како страдају поједини чланови породица, та крвна освета почиње поново да се појављује, тако да судар та два поменута клана сигурно да има примесе класичне крвне освете – објашњава он.
Познаваоци прилика истичу и да се имена припадника навијачких група врло често могу прочитати у насловима текстова о убиствима повезаним с нарко-криминалом. Због тога треба узети у обзир и постојање такозваних нарко-група међу навијачима, поготово ако се зна да постоје докази да чланство у тим групама значи растурање дроге.
М. Бозокин
