За пет година у саобраћајним несрећама на путевима погинуле 2.674 особе

Ове податке недавно је саопштила Агенција за безбедност саобраћаја, сумирајући петогодишњи период од 2017. до 2021. године. У посматраном периоду, догодило се укупно 173.360 саобраћајних незгода, од којих је 2.451 саобраћајна незгода с погинулим лицима, 66.887 саобраћајних незгода са повређеним особама и 104.022 саобраћајних незгода само с материјалном штетом.

Највише саобраћајних незгода с погинулим лицима у посматраном петогодишњем периоду, забележено је 2017. године (525), а најмање 2020. године (459).

Када је реч о статистици за прошлу годину, Агенција предочава да је лане било 34.579 несрећа, што је за 13 одсто више него prеthodnе 2020. У овим несрећама погинуо је 521 човек (29 више у односу на 2020.), док је 3.347 учесника у саобраћају тешко повређено.

Највише су страдали возачи моторног возила (229), што је нешто мање од половине свих погинулих лица (44 посто), затим следе пешаци (148), који чине скоро трећину погинулих лица и путници (94) који чине мало мање од петине од укупно погинулих лица. Возачи бицикала имају удео од девет процената и у 2021. години их је укупно 48 смртно страдало.

Ако се посматра старосна структура погинулих, може се уочити да је највише страдалих из старосне групе 65+ година (175), а затим следе старосне групе 15-30 година (101), иза њих су они из групе 31-44 године (79), 55-64 године (78) и 45-54 (77). Међу повређеним лицима  посебно су се издвојиле две старосне групе лица: млади учесници у саобраћају старости 15-30 година (6.587) и старосна група 31-44 године (4.830).

Када је у питању смртно страдање пешака, доминантно гину старије особе (77 лица), који чине више од половине свих погинулих из ове категорије.

МУП напомиње да пешаци представљају једну од најугроженијих учесника у саобраћају, „имајући у виду да је свако четврто погинуло лице у саобраћајним незгодама пешак и да је од почетка ове године у саобраћајним незгодама у Србији погинуо укупно 91 пешак“.

Подсетимо, Светска здравствена организација прогласила је пешаке, бициклисте и возаче и путнике на мотоциклима и мопедима рањивим категоријама учесника у саобраћају и они чине 44 одсто погинулих у саобраћају.

Када је о данима реч, најмање саобраћајних незгода с погинулим лицима догодило се уторком, а највише суботом.

Временски гледано, од шест часова ујутру долази до повећања броја саобраћајних незгода и тај тренд траје све до 18 часова, када достиже максималну вредност. Након тога, број саобраћајних незгода је у благом паду, док после 22 часа осетно опада све до јутарњих сати.

Укупно су дефинисана 84 утицајна фактора, у оквиру девет група. Прву групу чине утицајни фактори који су у вези са путем и путном околином, другу утицајни фактори који се односе на неисправност возила, а ту су и фактори који се односе на возаче, на пропусте пешаке и специјални случајеви.

Када је реч о дужини возачког стажа, у несрећама у којима је било погинулих, највише је било возача који возачку дозволу поседују до три године (79 возача).

Подаци указују да возачи с пробним возачким дозволама доминантно учествују у саобраћајним незгодама с повређеним лицима.    

М. Бозокин