Иако је, према управо објављеном извештају Савета Европе, у нашој земљи у периоду од јануара 2021. до јануара 2022. године број затвореника порастао за 1,2 процента, то је далеко мање од цифре коју смо имали до пре три године и били у групи држава с великим бројем затвореника али и мањком капацитета за њихов смештај.
Удео краткотрајних казни затвора значајно се смањио током претходних година. Када је реч о осуђеницима који издржавају казне у трајању до три године, проценат се смањио са 46, 84 посто на 38,78 процената. Опадајући тренд је још уочљивији када је реч о укупном уделу казни у трајању до годину дана, које су са 19 посто у 2014. опале на само 12,3 процента у 2020. години, истиче се у докумнету Управе.
У региону Србија процентуално предњачи и у осумњиченима у истражним затворима - код нас они чине 28 одсто од оних који се привремено налазе иза решетака, док је у Црној Гори тај проценат 41 посто, а у Хрватској 34.
У укупном броју лица лишених слободе преовлађивали су мушкарци (95,8 посто) док се учешће жена одржава на ниском нивоу (4,2 посто), чак и у односу на средње вредности у европским размерама. Такав однос између заступљености лица мушког и женског пола у укупној затворској популацији се показује као стабилан већ годинама, при чему је редовно праћен ниском стопом затварања жена.
У новосадском затвору притворска јединица
Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција до 2027. године планира се изградња нових затвора у Суботици, Сомбору и Крушевцу, као и обезбеђивање локације за нови затвор у западној Србији.
Предвиђена је и изградња притворске јединице у Окружном затвору у Новом Саду, затим подизање нових објеката у Сремској Митровици, Забели и Нишу.
По заступљености лица старих преко 50 година у укупној затворској популацији (16,7 посто) Србија се налази у групи европских земаља које премашују опште статистичке средње вредности, а како удео ове категорије осуђених лица стално расте, ово захтева последично прилагођавање система извршења кривичних санкција.
Домаћи држављани чине 97,1 затворске популације, док су странци заступљени са 3,7 процената, наводи се документу Управе за извршење кривичних санкција.
У периоду од 2012. године до данас бележи се увећање броја условно отпуштених са извршења казне затвора. Проценат условно отпуштених лица, у односу на укупан проценат отпуштених лица из завода, кретао се од осам процената 2012. године, до 26,9 одсто 2016.
Великим инвестиционим радовима од 2012, кад је била на самом дну листе СЕ, до 2020. године наша држава је решила ово врло важно питање које оптерећује затворске управе много богатијих држава у Европи које годинама имају већу насељеност у затворима од наше земље, попут Француске, Белгије, Италије, Мађарске, Румуније, Кипра, Грчке...
Србија има 29 затвора у којима може да буде 11. 451 осуђеник. На крају 2020. године у нашој држави је, према званичним подацима, било 10.540 затвореника. Вишегодишњи проблем с мањком места у ћелимама решен је и изградњом нових завора. Нови су изграђени у Панчеву за 550 затвореника, који је осуђенике почео да прима 2018. године и затвор у Крагујевцу, отворен половином новембра прошле године и може да прими 500 затвореника.
У Окружном затвору у Београду је до краја 2019. године, реконстрисано укупно девет блокова за смештај лица лишених слободе. Реконструкција Специјалне затворске болнице у Београду завршена је у четвртом кварталу 2017. године.
Завршена је и планирана реконструкција објеката у КПЗ у Нишу, реновирани су павиљони за смештај осуђених лица. Поред тога изграђено је ново пријемно одељење за осуђена лица, чиме је капацитет повећан за 25 места, објекат за дежурну службу са оперативним центром, сала за посете, магацин наоружања и канцеларије за запослене.
У КПЗ у Пожаревцу-Забели завршено је реновирање објекта за смештај старих лица и особа са инвалидитетом, као и блока за смештај осуђених лица. У току 2019. године завршена је изградња новог павиљона за смештај 216 осуђеника,
У Окружном затвору у Лесковцу завршена је изградња новог павиљона за смештај 200 осуђених лица (2020. године).
М. Бозокин
