Стручњаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саветују грађанима да стално расхлађују простор у којем бораве, не излазе напоље током најтоплијег дела дана, те да прилагоде исхрану и пију што више течности.
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32 степена Целзијуса током дана, односно испод 24 степена током ноћи. То је нарочито важно за децу узраста до две године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике. Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа, препорука је лекара „Батута”.
Требало би смањити топлотно оптерећење у стану или кући у најтоплијем делу дана, односно да се затворе прозори, посебно они на сунчаној страни, али и искључи вештачко осветљење и сви електрични уређаји који нису неопходни.
Уколико немате клима-уређај, окачите влажне чаршаве на отворене прозоре да бисте расхладили ваздух у соби. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање. Вентилатори могу делимично расхладити просторију, али при температури изнад 35 степени не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом, упозоравају лекари, и додају да би било добро да се борави у најхладнијој просторији у стану, поготово ноћу.
Они који немају могућност да расхладе стан или кућу, требало би да два до три сата дневно бораве у расхлађеном простору ван куће, као што су климатизоване јавне зграде. Треба избегавати боравак напољу у току најтоплијег дела дана, од 10 до 17 часова.
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4 и 7 часова ујутру. Боравите у хладу и не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима, кажу у „Батуту”.
Тело треба да се расхлађује и хидрира, те је добро да се тушира или купа у расхлађеној води. Могу се примењивати и хладни облози, пешкири, сунђери, купке за стопала.
Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце. Користите памучну постељину. Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте храну с високим садржајем протеина, подсећају лекари.
Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком, као што су деца, труднице и старији од 65 година, могла би затребати помоћ током врелих дана. Ако неко од њих узима лекове, проверите с њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Лекове држите на температури испод 25 степени Целзијуса или у фрижидеру. Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова, кажу лекари.
Ако се појаве симптоми као што су вртоглавица, слабост, узнемиреност, интензивна жеђ или главобоља, што пре треба прећи у охлађен простор и измерити телесну температуру, попити неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре. Ако се јаве болни грчеви у мишићима, треба се склонити се у хлад или ући у расхлађени простор, те постепено уносити течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од сата, треба потражити лекарску помоћ.
Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме, или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева, несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите Хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облозима, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће, саветују стручњаци.
Љ. Петровић
