У наредном периоду, наводе се даље у извештају ЕК, Србија би требало да ојача административну способност власти у заштити потрошача, контроли тржишта и санитарној инспекцији, да ојача укупне менаџерске способности и људске ресурсе, као и финансијску одрживост јавноздравственог фонда.
Како наводе, нема напретка у питањима везаним за сигурност употребе производа, као и у вези с применом закона о сигурности производа, лажним производима, регулаторним прописима везаним за козметику. Број санитарних инспектора мора да буде већи, нарочито кад се узме у обзир број одлазећих у пензију, а протокол контроле санитарне инспекције морао би да се прилагоди стриктној системској примени контроле ризичних фактора.
Кординација између Савета за контролу сигурности производа је напредовала.
Напредак је направљен и применом Закона о медицинским средствима прошле године, али Србија мора да прилагоди и осталу законску регулативу у тој области.
У области јавног здравља национални прописи здравствене заштите делимично су усклађени са сродним законима, али у ЕК кажу како нема напретка у обезбеђивању одрживости здравственог фонда.
Национални план за људске ресурсе у сектору здравства још увек није примењен, а број лекара који напуштају земљу се повећава. Централизовани електронски систем документације који је финансирала ЕУ, још увек није имплементиран и закони нису усаглашени са сличним здравственим законима ЕУ, наводи се у извештају ЕК.
Забележен је делимичан напредак у усклађивању закона о крви, органима и ћелијама, са законима ЕУ, доношењем Закона о трансфузионој медицини и биомедицински потпомогнутој оплодњи. Оба закона направљена су тако да се у потпуности поклапају са законима ЕУ и њихова примена почиње идуће године.
Потребно је поправити приступ здравственој заштити осетљивих група, као што су људи с инвалидитетом, они који живе са ХИВ-ом, деци и одраслима који користе дроге, пензионерима, женама које се баве проституцијом, ЛГБТИ особама, интерно расељеним лицима и Ромима.
Тек треба да се развију ЕУ стандарди квалитета, сигурности, административних и техничких капацитета. Укупни административни и технички капацитети Управе за биомедицину која надгледа овај сектор и компетентност надлежних стручњака још увек су веома слаби, наводе у ЕК.
Кад су у питању озбиљне здравствене претње, укључујући заразне болести, надгледање и капацитети за брз одговор на здравствене претње остају ограничени и захтевају прилагођавање. Централизовани здравствени информациони систем, као и комуникациони системи тек треба да се у потпуности примене.
Нема напретка у усклађивању са Директивом признавања права пацијената у здравственој нези ван граница земље. Требало би да се формира Јединица за е-здравље при Министарству здравља, како би координисала сложеним активностима примене здравственог информационог система на свим нивоима здравствене бриге.
Више пажње требало би да се поклони ефективним, финансијски одрживим стратегијама везаним за специфичне болести, укључујући и националну ХИВ/АИДС стратегију и подизање свести о овој болести, нарочито кад је у питању важност вакцинације деце. Додатни рад потребан је у надгледању антимикробне резистениције и контроле квалитета, као и на стандардизацији лабораторија. Преписивање антибиотика мора да буде строго контролисано, како би се ојачала борба против бактеријске резистенције, оцењује се у извештају.
Нема напретка у припреми нове стратегије у борби против контроле дувана, примена сликовних упозорења на кутијама ни повећање цене цигарета. Забележен је благи пораст броја пушача међу женама и тинејџерима.
У мају 2017. Србија је усвојила закон којим потврђује протокол елиминисања нелегалне трговине дувански производима, што је у складу са Протоколом о контроли дувана Светске здравствене организације. Закони везани за контролу дувана делимично су усклађени с европском групом закона, а ограничења пушења на јавним местима нису у складу са препорукама ЕУ.
Здравствена промоција борбе против незаразних болести још увек није развијена. Национални скрининг за болести као што је рак дебелог црева полако напредује, али је у већем делу земље још увек спорадичан и не постоји системско решење.
Нема напретка у услугама везаним за ментално здравље, нутриционистичким питањима и физичкој активности. Нема напретка у примени лекова за људску и животињску употребу, као ни одређивања максимално дозвољене цене лека. У козметологији такође нема напретка, као ни у превенцији употребе наркотика. Усвојен је национални закон којим се смањује штетни ефекат утицаја алкохола.
Љубица Петровић
