Научници су прочешљали електронске болничке картоне чак 99 милиона људи из Аустралије, Аргентине, Канаде, Данске, Финске, Француске, с Новог Зеланда и из Шкотске који су примили вакцине фармацеутских компанија Фајзер, Модерна и АстраЗенека.
Потом су упоредили учесталост појављивања 13 болести мозга, венског система и срца од којих су оболели вакцинисани с учесталошћу појављивања тих болести пре пандемије коронавируса.
Резултати говоре: реч је о једном у милион
Студија, објављена у часопису „Ваксин“ је с високом нивоом тачности потврдила везе између вакцине мРНА (Фајзер и Модерна) и ретких нуспојава миокардитиса и перикардитиса (слабости срца). Ипак, научници тврде да добробит вакцине и даље у огромном проценту надмашује ризике. Треба рећи и то да сваки лек може да има нуспојаве.
Студија, иначе највећа икада на тему сигурности вакцине, потврдила је и везу вакцине АстраЗенека и ретких нуспојава Гилен-Бареов синдром (неуролошки поремећај у којем имунолошки систем напада неуроне) и тромбозе венских синуса (крвни угрушак у мозгу).
У анализи података су такође утврдили да је вакцина АстраЗенека повезана с ретким нуспојавама акутног дисеминираног енцефаломелитиса (упалном демелинизирајућом болести централног нервног система).
Пала и додатна истраживања
Професор Џим Батери, који је радио истраживање, рекао је да су их ова сазнања подстакла да независно спроведу још једно истраживање како би потврдили податке. У другом су истраживању анализирали болничке картоне 6,8 милиона Аустралијанаца који су примили АстраЗенекину вакцину и потврдили да је она у ретким случајевима изазвала акутни дисеминирани енцефаломелитис (АДЕМ), али и још једну ретку нуспојаву, трансверзални мелитис, односно упалу кичмене мождине.
Учесталост обољења од АДЕМ-а, показала је друга аустралијска студија, износи 0,78 на милион доза вакцина, што је изузетно ниско. Упала кичмене мождине појавила се у 1,82 случајева на милион доза. Батери је рекао да су нуспојаве толико ретке, да су научници за њих сазнали тек кад су имали узорке од неколико милиона људи.
- Ниједно клиничко испитивање не може имати довољно испитаника који би омогућили да одговоримо на питања. На њих смо добили одговоре тек пошто је вакцина почела да се користи.
Професорка Џули Лиск, стручњакиња за вакцина са Универзитета у Сиднеју, рекла је да је важно ове налазе поставити у перспективу и да инфекција ковидом, много више него вакцина, повећава ризик од ових ретких стања.
Анти-ММР манија почела лажираним истраживањем
- Поуздање у систем који ће открити проблеме и решити их врло је важан део снажног програма вакцинације.
Научници су посебно забринути због тога што се овакви резултати произвољно тумаче и дају крила антиваксерском покрету. Подсетимо, због лажирања студије о повезаности ММР вакцине и аутизма, антиваксерски покрет добио је крила, а свет, па и Србија, суочава се данас са епидемијама малих богиња, великог кашља, масовним избегавањем вакцинације и угрожавањем туђих живота.
