Понегде се наводи да је то био његов неуспешан ангажман, при том краткотрајан, али се мало где спомиње зашто. Детаље Змајевог „карловачког случаја“ открива у делу „Прилог историји здравствене културе Сремских Карловаца од 1772. до 1872. године“ др Ристо Јеремић. Из тог рада јасно се види да звезде нису биле наклоњене Змају у Карловцима па је лекарску праксу у том месту обављао свега три и по месеца. Од тога да је тако кратко био градски физик у Карловцима далеко занимљивији су разлози за то, као и покушаји одређених кругова да га задрже као варошког лекара.
Током службовања у Панчеву где га је задесила породична трагедија, данас омиљени дечји песник, пријавио се на конкурс карловачког Магистрата, расписан до 10. јула 1871. за упражњено место варошког физика с годишњом платом од 735 форинти и станарином од 189 форинти. Осим њега конкурисали су и Јозеф Вајс, Јевта Ристић и Никола Гојтон. Међутим, већ дан по истеку рока, на седници Варошког већа, изнет је предлог да се место градског физика тада не попуњава него одгоди до конституисања новог већа, што је требало убрзо да се догоди. Већници су гласали за и против тог предлога, а већина је била ипак за избор новог лекара и поверење указала Јозефу Вајсу.
Незаконит избор Вајса био је повод да осморица већника упути писмени протест Генералној команди потанко наводећи разлоге и замерајући што је конкурс разаслан само комунитетима и граничарским пуковима, због чега су се јавила само четири компетента сазнавши за конкурс приватним путем , да га је требало расписати у бар једном српском листу јер већину у Карловцима чини српско становништво, да доктор Вајс не зна српски који говоре сви житељи, а и да је до тада Србин вазда биран за физика, и тај је увек владао немачким језиком.
Тим протестом почиње да се компликује случај, јер се сада Магистрат обраћа Генералној команди у Загребу 6. августа и правда како објављивање конкурса у српским новинама није прописана обавеза, да др Ристић није омиљен Карловчанима те да је при избору добио само два гласа, а да др Вајс влада словенским, будући да у Срему живи десет година. Магистрат у своју одбрану наводи и да је истина да су у последње време физици у Карловцима били Срби, али да је то случајно и да би пошто су Срби много година имали физика у својим рукама, био ред да и католик једаред дође на тај положај, ако зна српски. Магистрат се даље, чуди где су то рекуренти нашли да у Карловцима Немци сачињавају само двадесетину становника, наводећи податке из пописа 1870. по ком је било 2.895 грко-источњака, 4 грко-католика , а Немаца католика 1.962. На крају, Магистрат не спомињући Змаја и Гојтона као кандидате, хвали др Вајса, а за Ристића каже да га штити стриц адвокат Ристић, варошки већник.
Није то помогло Магистрату да Генерална команда верификује Вајсов избор. После увида у записник о гласању и имена већника, команда је одлучила, пошто варош има два лекара, да се избор физика ипак одгоди до конституисања новог већа. То ново веће у фебруару следеће, 1872. године опет Змаја прескаче приликом избора и поверење даје Јевти Ристићу, месном лекару.
Нова прилика за Змаја указала се одласком хирурга Вулпеа у пензију. Варошко веће је 18. априла решило да се попуни место другог физика , те је 8. августа Змај изабран на то место за које су се борила још четири лекара. Али ни тада избор није протекао глатко по Змаја. Неки већници брже-боље приговорили су како он није поднео уверење о својој приватној пракси, али је тај пропуст исправљен. У уверењу из Панчева наводи се да је Змај у том граду приватну праксу до 11. августа 1872. „непрекидно упражњавао уважен од грађанства као тачан, савестан и добар лечник, а властима познат као неприкоран у своме моралноме и политичком владању“.
Али, и поред тога, није се дало Змају да остане у Карловцима као варошки лекар. „Тајне силе“ су ровариле на све начине да га онемогуће да обавља лекарску праксу. У септембру је требало да буде потврђен његов избор, међутим, седница Варошког већа одржана је тек почетком новембра и тада долази до преокрета. На њој је изнето да је Генерална команда забранила Варошком већу да попуни место другог физика зато што је општина Сремски Карловци сиромашна па није у стању да издржава два лекара, па је др Јован Јовановић обавештен да од 1. децембра његова функција другог физика престаје.
Како се испоставило на крају , иза свега тога стоји притужба дела грађанства Генералној команди која је Змају приписала политичко деловање. У одбрану чика Јове Змаја стала су 122 Карловчанина која су противећи се одлуци да се не постави други лекар у месту, поднела молбу команди, наводећи, између осталог, како је њихов “бивши други физик од стране наших неких суграђана у тужби упућеној Генералној команди на најсрамнији начин нападнут“.
Потписници молбе навели су да ниједном потписнику није познато да се Змај икад активно бавио политиком, иако га многи од њих много година лично познају, а многима је он познат и као писац. За његову поезију написали су да заслужује дивљење свих пријатеља песништва, а да његов тадашњи хумористички часопис „Жижа“ може да увреди само немирну савест. Солидарност каратера и ваљаност у вршењу позива , тврдили су, не могу му одрећи ни његови непријатељи, он је као човек стекао у Карловцима највеће поштовање, а као лекар опште и безусловно поверење.
Због тога, наводе они даље, ако се дозволи место за другог физика, њихова највећа жеља је да се на тај положај постави доктор Јован Јовановић. „Ако се обистини да ће нас доктор Јован Јоавновић убрзо оставити, потписници не могу да прећуте своју дубоку жалост, једно што нам је потребно више санитетских сила, друго што нас напшта један тако врстан лекар као што је доктор Јовановић. Ова жалост ће се обрнути у радост тек онда када Генерална команда одобри нашу молбу и на место другог физика постави доктора Јоавановића“, закључили су потписници молбе.
Осим аргумената у прилог Змају, у том допису Генералној комади они су изнели и детаљне разлоге за неопходност запошљавања другог лекара у Карловцима. На првом месту кажу да је здравствено стање у Карловцима врло неповољно , поготово „у сурово годишње доба“,а санитетских сила је врло мало, те и лети многи болесници остану без лекарске помоћи јер сем физика постоји само један хирург у којега цео народ нема поверења, а други физик Јован Јовановић после боравка од три и по месеца , спрема се да иде па ће Карловци спасти на једног градуираног лекара. Приватан лекар се, написали су они, не може настанити у Карловцима јер је већина житеља сиромашна те се усуђују позвати само општинског лекара, хирурга знајући да се он мора задовољити и са најмањом наградом.
Подносиоци молбе навели су да су им је јасно да Генерална команда такав став заснива на чињеници да је општинска каса оптерећена , али моле да се постави још једнаалекар на општински трошак, јер је потребан.
Узалудан је био вапај пријатеља и поштовалаца Змајевих и изнети аргументи за упошљавање другог физика, Генарална команда није одступила од своје претходне одуке. Из списа у Архиву карловачког Магистарта види се да је Змај обављао функцију другог физика до 1. децембра 1872. За то време, по неким изворима, живео је у Воросовској улици 1.
Зорица Милосављевић
