"Када се заврши јавна расправа улази се у скупштинску процедуру. Смислено би било да буду усвојени пре краја ове школске године и да нова школска година почне са новим прописима", рекла је Лајовић.
Она је на скупу "Образовни систем Србије и нови законски оквир" нагласила да је идеја промене законског оквира била да се створи један кохерентан систем, а не као што је било до сада да основна, средња школа, факултет функционишу као одвојене целине.
"Идеја је када се заврши одређени ниво образовања, основна школа, ученици имају одређене компентенције које им омогућавају да квалификовано наставе да похађају следећи ниво образовања", појашњава она.
Како каже када се заврши средња школа да имају могућност да се профилишу ваљано, да иду даље или иду у свет рада, али да се не даси да када заврше школу први пут се сретну са светом рада.
Новим законским решењима биће редефинисана и улога два завода који би требали да буду носиоци прогресивних идеја у образовању.
Мења се, како каже, и улога родитеља и инсистира на повећаној одговорности родитеља у васпитном делу.
"Не може васпитни рад да се одвија ако породица није укључена. Деца и родитељи имају повећану одговорност", појаснила је она.
У наредном периоду око 77.000 људи из образовног система треба да прођу обуку, а за те сврхе обезбеђен је новац из ИПА фондова.
"Циљ је да наставници науче како да држе наставу усмерену на исходе, а основа за то је у закону", рекла је Лајовић.
Јелица Ђокић из Националног савета за високо образовање указала је на проблеме уметничких факултета, те да за докторате уметности није издвојен ни динар.
"Онда се докторске студије уметности одужују, трају шест, уместо три година", рекла је она и додала да се неке ствари уводе у закон за које се зна да неће бити оствариве.
Као пример навела је да је у постојећем закону било предвиђено да за докторске студијске програме један рецезент буде из иностранства.
Ђокић је имала примедбе и на рад инспекцијски служби, јер је као члан Комисије за акредитацију, како каже, видела свашта на терену.
"Дешавало нам се да приватни факултет буде у напуштеном хотелу. Простор и наставни кадар су највећи проблем, посебно на приватним факултетима", нагласила је она.
За декане и ректоре приватних факултета, како каже, бирају се људи који немају одговарајућа звања, програми нису акредитовани.
"Имамо ситуацију да се завршавају неакредитовани програми, да те дипломе потписују они који не би смели. Међутим, тим проблемом се нико не бави", закључила је Ђокић.
