Управо то што се вакцине увозе и што на тржишту нема домаћих вакцина, један је од аргумената који наводе противници вакцинације, а који се често чује у јавности, на друштвеним мрежама, као и у антивакциналном покрету.
Међутим, “Торлак” сада има застарелу технологију, квалификовани кадар је отишао, те ова некада значајна установа која је извозила вакцине у више од 100 земаља тешко може да се врати производњи вакцина. “Торлак” неке вакцине не производи већ десет година, али званичници Министарства здравља почетком године су најавили како ће подржати “Торлак” у прављењу својих вакцине.
Координатор Удружења “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић сматра на пораст неповерења према вакцинама утиче то што више нема домаћих, “Торлакових”, вакцина, а људи су неповерљиви према онима које увозимо.
„Оралну полио вакцину (ОПВ) „Торлак” не производи више од 10 година. Заустављена је производња да би се реконструисао погон из добијених кредита, који никада није завршен. Слично је и са вакцином против грипа на којој се, као, ради годинама, али ни до данас није произведена, јер серије за клиничка испитивања треба да су истог квалитета и начина производње као серије за комерцијалну употребу. Ко то може да докаже? Где су званични извештаји? Према информацијама које имам, забранило Министартсво здравља због проблема у производњи. Вакцина против пертусиса је био “Торлаков” целоћелијски производ, а сад савремени биоинжењеринг производи ацелуларни ког има у петовалентној вакцини. Ту је Те, Ди, аПер, хемофилус инфлуенза тип Б, хепатитис Б. Тако да Торлак не производи више ДТП“, наводи Карађиновић и додаје да је проблем и производња серума против змијског отрова, иако плазме има, али су квалификовани кадрови отишли.
Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” је здравствена установа с традицијом дужом од 80 година. Производњу БЦГ вакцине почео је 1927, три године касније производњу вакцине против дифтерије по Рамону и серума против дифтерије и тетануса, 1934. вакцину против тетануса по Рамону, 1958. вакцину против великог кашља од домаћих изолата, а годину дана касније почела је производња сувих бактериолошких подлога. Године 1960. Сејбин је поклонио Институту “Торлак” оригиналне сојеве за производњу ОПВ-а и исте године почиње производња живе, оралне вакцине против дечје парализе (ОПВ). Године 1962. почиње производња инактивисане вакцине против грипа, 1965. производња алергена, 1968. производња лактопрепарата, а 1995. потпуно је освојена производња свих обавезних вакцина које је прописала држава.
Др Драшко Карађиновић каже да је пропаст „Торлака” једна од најжалоснијих транзиционих прича у српском здравству и да корен пропасти лежи у недостатку визије развоја те стратешке установе још средином прошле деценије у време мандата дугогодишњег министра здравља Томице Милосављевића, иако су и Светска банка и Европска инвестициона банка, давале кредите за унапређење производње и континуираном неуспешном управљању од стране партијских кадрова.
„Ти милиони долара нису ефикасно искоришћени, кредити се враћају, а за те промашаје нико није одговарао. Данас је технологија „Торлака” застарела, квалификовани кадрови су отишли тако да је питање да ли некада светска установа и велики извозник, на пример поливакцине (ОПВ), може данас да буде бар логистички центар, велика хладњача за увознике вакцине. Јер да би и хладњаче биле сертификоване за „хладни ланац” чувања вакцина, морају да се репарирају дупле компресорске јединице“, наводи др Карађиновић.
Државни секретар Министарства здравља др Ференц Вицко рекао је у марту да Министарство неће дозволити да Институт за вакцине и серуме “Торлак” пропадне и да се размишља о побољшању технологије како би се у Србији производиле неке од обавезних вакцина. Навео је и да је антивакцинални лоби усмерен ка томе да је проблем у страним вакцинама и да би домаће биле прихватљиве, те да је министарство на ставу да се подржи “Торлак” да направи своје вакцине.
„Већина нас је примила домаће вакцине. Петовалентне вакцине (против дифтерије, тетануса, великог кашља, полиомијелитиса и хемофилус инфлуенце) имају много мање нежељене ефекте и можда бисмо могли убрзати, побољшати нашу технологију да имамо такву вакцину у домаћој производњи“, рекао је тада др Вицко.
Љ. Петровић
