У КЦВ Урађене две трансплантације коштане сржи

Трансплантације матичних крвотворних ћелија у Клиничком центру Војводине настављене су у нешто мањем обиму и у време епидемије ковид-19.
1
Фото: КЦВ

Тако су у претходне три недеље на Клиници за хематологију КЦВ, спроведене две успешне аутологне трансплантације код два болесника и повећава се број болесника код којих се у склопу трансплантационе процедуре прикупљају матичне ћелије – каже управница Клинике за хематологију Клиничког центра Војводине професорка др Ивана Урошевић.

Након реновирања Клинике за хематологију и стерилног блока,  значајно су се побољшали услови за интензивно лечење хематолошких болесника, због чега тим за трансплантацију планира повећање броја трансплантација, али и унапређење тог програма увођењем нових метода лечења.

- У ери пандемије ковид-19 инфекције, уложемо све напоре да болесницима не ускратимо високодозну хемиотерапију, а самим тим им омогућимо веће шансе у борби са хематолошким малигнитетима. Поред тога, изузетно је важно да се овим болесницима предочи битност и значај имунизације против ковид-19 вируса и да то буде у адекватном времену за имунизацију у односу на планирану терапијску процедуру – напомиње др Урошевић.

Како објашњава, трансплантација матичних ћелија хематопоезе представља јединствену и специфичну медицинску процедуру, која је доживела медицински успон у другој половини 20. века. Постала је успешна и стандардна метода лечења многих хематолошких малигних болести, али и урођених и стечених поремећаја стварања ћелија коштане сржи.


Тим за трансплантацију

Тим за трансплантацију Клинике за хематологију чине др Амир Ел Фара, медицинска сестра Весна Петровић, организациона сестра кабинета за прикупљање матичних ћелија Јасмина Плавшић, доцент др Боривој Секулић, организациона сестра стерилног блока Верица Вајагић, професор др Александар Савић и професорка др Ивана Урошевић.


- Прво успешно пресађивање костне сржи или стручно алогена трансплантација матичних крвотворних ћелија из коштане сржи, урађена је у Клиници за хематологију у Новом Саду 1977. год код болесника са апластичном анемијом коме је брат близанац био давалац. Трансплантацију је спровео тим  професора Косте Поповића. ​Од 1990. године, под руководством професора др Душана Пејина, након тога професора др Стевана Поповића, наставља се и даље развија програм алогене трансплантације матичних крвотворних ћелија – наводи др Урошевић.

Фото: КЦВ

Развој трансплантационе медицине је ширио своја поља и омогућио да се болесницима код којих није било могућности да се пронађе сродни или несродни подударни давалац матичних ћелија, трансплантација спроведе преко апликације пацијентових матичних ћелија из периферне крви. Прва аутологна трансплантација матичних крвотворних ћелија, односно процедура употребе сопствених матичних ћелија пацијента, спроведена је у фебруару 2005. године у Клиници за хематологију КЦВ.

- До сада је урађено око 200 трансплантација матичних  крвотворних ћелија у  различитим терапијским индикацијама, акутним и хроничним леукемијама, лимфомским обољењима, мијелодиспластичном синдрому, апластичној анемији и другим обољењима – истакла је др Урошевић.

Љубица Петровић

Фото: КЦВ

 

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести