Међу њима су била и 33 пацијента који су имали акутни респираторни дистрес синдром, односно којима је болест јако оштетила плућа. Руководилац Клинике за ургентну пулмологију Института професор др Јован Матијашевић каже да је у питању болест која је животно угрожавајућа, те да су неки пацијенти морали да буду прикључени и на апарат за вантелесни крвоток.
Обично у сезони грипа акутни респираторни дистрес синдром (АРДС) има највише до десет пацијената, а сада је током два месеца било 46 тешко оболелих, односно њих 33 са тешким АРДС. Међу њима су људи оба пола и различитих година, а 25 одсто чинили су млађи од 50 година, док је најмлађи пацијент имао 29 година.
Тежа форма епидемије грипа Х1Н1, некада познатог као свињски грип, била је пре десет година, 2009. године, и тада је укупно током сезоне био 21 оболели од АРДС. Како би болест била проглешана за АРДС, потребно је да се региструје пад кисеоника, односно кисеоничког параметра. Др Матијашевић објашњава како до пада кисеоника долази јер вирус оштећује зид ћелије алвеоле у плућима, због чега се ремети размена кисеоника са крвљу.
Покрајина дала 13,6 милиона за два екмо апарата
Добијањем два мобилна екмо апарата, за шта је Покрајинска влада издвојила 13,6 милиона динара, Институт би могао да животно угрожене људе са територије целе Војводине прикључи на апарат у њиховим општим, локалним болницама, а потом их транспортује у Каменицу.
- У питању је венско-венски апарат, који је подршка плућима. Пацијенти који имају акутни респираторни дистрес синдром буду до 14 дана прикључени на апарат, а болничко лечење траје од 20 до 30 дана. Вирус јако оштети плућа, тако да опоравак траје и неколико месеци - казао је професор Матијашевић.
- Тада долази до појаве несрчаног едема плућа. АРДС је најкомплекснија ствар у медицини и животно је угрожавајућа. Постоје три степена кисеоничког параметра (п/ф) и када су вредности од 300 до 200 реч је о лаком АРДС. Уколико је та п/ф вредност од 200 до 100 говоримо о средње тешком стању, а ако је вредност 100 или мања, реч је о тешком стању. Ових 33 пацијената имало је управе те најниже п/ф вредности - открива др Матијашевић и додаје како је од њих 33, двоје оболелих имало сезонски грип Х3Н2, док су сви остали имали свињски, односно Х1Н1 грип.
Болест настаје нагло и захвата оба плућна крила. Пацијенти обично неколико дана имају изузетно високу температуру, као и друге симптоме типичне за грип, попут кашља, језе, малаксалости, дрхтавице, брже дишу, брзо се замарају, а висока температура може да доведе и до менталне измењености.
- Током сезоне смо имали јако много оболелих и у једном дану, у фебруару, од 200 људи који су због грипа били на болничком лечењу у целој Војводини, у Институту их је било 162 - каже др Матијашевић и напомиње како се у светској литератури од АРДС бележи смртност од 25 до 50 одсто.
У ситуацијама када дође до пада кисеоника испод вредности 100 п/ф, користи се екмо, односно апарат за вантелесни крвоток. Пацијенти не могу самостално да дишу и прикључени су на веханичку вентилацију, односно на вештачка плућа, али им то није довољно.
Љубица Петровић
