Трагом вести, разговарали смо са Јованом Стојановићем, једним од три оснивача ове фирме, који су потекли са истог места - новосадског Факултета техничких наука. Међутим, Анари је део, како то Стојановић воли да каже, екосистемаwonderland AI, скупа од пет организација, посвећених окупљању заједнице посвећене развоју вештачке интелигенције (AI), где су се и упознала три млада инжењера.
- Анари AI, је, као стартап, покренут прошле године. Окупили смо један врло јак тим стручњака, власници и оснивачи стартапа смо Стефан Средојевић, Богдан Вукобратовић и ја. Успели смо да анимирамо један од највећих светских фондова „Earlybird Venture capital„ да инвестира по први пут у српски стартап и добили смо инвестицију од два милиона долара. То је поприличан преседан, јер су код нас, у овој фази у којој смо ми, инвестиције биле у просеку између 200.000 и 300.000 евра - започиње Стојановић несвакидашњу причу о будућности.
По његовим речима, поменути фонд је инвестирао у Анари AI јер верује да ће компанија бити један од стубова развоја индустрије у наредним годинама.
- Видели су у нама потенцијал и страст у ономе што радимо. Занимљиво је да су „ЕБВ” пре пет година инвестирали у румунски стартап „YI path„, где је та фирма прошле недеље изашла на америчку берзу са валуацијом вредности од 35 милијарди долара. Нама такође пројектују висок раст у наредним годинама, па се па се надамо да ћемо да видимо сличан образац. - напоменуо је Јован Стојановић.
Анари, у области за коју у Србији многи сматрају да је у домену научне фантастике, на тај начин је добио прилику да из својих подужница у Новом Саду и Сан Франциску стане међу водеће светске компаније на овом пољу технологије, међу којима су Фејсбук, Гугл, НВИДИА и друге.
Људи који нису укалупљени
Да би Анари и Ангелило били могући, неопходни су људи, како каже Стојановић, са „Wonderland mindset-ом”, односно менталитетом ”. Њих је пронашао широм света, а у Србији је основао и Српско AI друштво, које окупља домаћу научну заједницу. Из „Земље чуда” потекао је и Wonderland Summit, који је у претходне две године окупио високо рангиране стручњаке из компанија попут Мерцедеса, Хјулит Пакарда, Фејсбука, Гугла, ИБМ-а, Хуавеја, НВИДИА, Дела....
- Успели смо да креирамо интернационалну заједницу од преко 30 000 људи широм света јер смо донели једну нову енергију, квалитет и иновацију. Да би то било могуће на том путу су ти потребни другачији људи, усмерени ка неким немогућим мисијама и зато смо направили своју земљу која се зове Wonderland AI. Ти људи су спремни да “нападну” најкомплексније проблеме и да дају неко своје виђење будућности. То су људи који нису укалупљени и имају осећај да могу да допринесу. Када људи верују у нешто, онда су чуда могућа - закључио је Стојановић.
- Ми креирамо један нови начин дизајнирања чипова, где је наш “чип”, заправо софтвер. Постоји читав један ниво алата где ми доносимо једну нову димензију и омогућавамо компанијама и организацијама да имају перонализован чип за своје алгоритме и потребе у буквално неколико кликова. Основни производ Анарија јесте заправо ново развојно окружење за дизајн и верификацију чипова у клоуду.
То омогућава корисницима који имају хардверска знања да много агилније развијају своја решења као и да своје производе много лакше учине доступним крајњим корисницима - покушао је Стојановић да колико-толико упрости једну поприлично сложену технологију- Примена ове технологије је у различитим гранама, у зависности од вашег алгоритма. У склопу тога смо развили и нови програмски језик, тачније „framework„ базиран на програмском језику Python, који омогућава да дизајнирање чипова буде могуће и људима са софтверским знањима. Онда смо рекли, супер је ово што смо одрадили, али морамо да радимо на развоју нашег првог чипа који се зове Thor X, који је фокусиран на процесирање једне специфичне структуре података - 3Д point cloud-а. То су тродимензионалне дата структуре, а њихова примена је у аутомобилској индустрији, гејминг индустрији, у здравству... - каже Стојановић, који је, пре него што је окупио AI заједницу у „Земљи чуда”, радио на и водио на десетине пројеката широм света. Представљање првог чипа Стојановић најављује за најдуже два месеца.
Ово може да звучи превише апстрактно за многе, чега је свестан и суоснивач Анарија, али је суштина, да је AI „гладан” података, да се алгоритмима из тих података извлаче одређени закључци, који убрзавају и олакшавају велики број свакодневних људских активности. Уједно, нови приступ Анарија, омогућава клијентима да чипове за своје специфичне потребе, уместо неколико година, добију за неколико недеља, коришћењем процесорске моћи рачунара повезаних у „cloud-у„.
- Једноставније да објасним, ако желите да радите семантичку сегментацију, односно да рецимо желите да визуелно детектујете неку аномалију на коронораном систему у овом тренутку доктори из рентген формата праве 3Д визуализацију да би уочили промене. Због велике робусности тих структура података извршавање одређених алгоритама над тим подацима је исувише скуп и временски захтеван процес. Анари омогућава да та неопходна инфраструктура за извршавање алгоритама буде изузетно прилагођена проблему доносећи на тај начин изузетне уштеде у погледу времена и трошкова. У овом тренутку, да би били у прилици то да одраде, они морају да купе доста скупе чипове или да развијају нешто своје - објашњава Стојановић, напоменувши да је до сада тај процес трајао и до неколико година и коштао клијенте десетине милиона долара.
Сада је екипа из Анарија, на основу, како каже Стојановић, веома интелигентног решења у стању да сваком клијенту „креира чип по мери”. Стефан Средојевић, други оснивач је Анари технологију упоредио са начином на који „Убер” ради: људима је потребан превоз од тачке А до тачке Б, није потребно да имаш свој аутомобил све време у гаражи.
- Оно што је битно да се разуме јесте да је AI само алат заснован на алгоритмима машинског учења, да би он функционисао за одређене проблеме потребни су нам подаци. Када се прикупи јако много података, тај алгоритам, као скуп математичких операција, на одређен начин извлачи закључке и примећује обрасце или шаблоне. Када имате податке, развили сте свој алгоритам онда вам је потребна инфраструктура која треба да омогући неопходно рачунање.
Будућност с Терминаторима или Трансформерсима?
Етика је веома битна у овој технологији будућности истиче Јован Стојановић, додавши да се у оквиру српске AI заједнице, која окупља 180 чланова међу којима и оне са Станфорда, Берклија, Кембриyа, али и ИТ гиганата, једно од четири радна тела бави искључиво етиком AI-а. Како напомиње, у овој незапамћено брзо растућој грани, где се сложеност алгоритама удвостручује свака три и по месеца, важан је проактиван приступ и дијалог о позитивним и негативиним странама вештачке интелигенције.
- Ове технологије су битне у грађењу будућности, просто, оне унапређују живот на свакодневном нивоу. Битно је да се отворе питања позитивних резултата који могу да дођу из таквих технологија, али и да се отвори дијалог о негативним последицама. То је питање о ком расправљају данас највећи светски умови и ако погледамо у прошлост, пре 100 година, када се уводила електрична енергија, људи су били уплашени. Ако гледамо до чега би AI могла да доведе, наш мозак не може то да перципира и хвата се за нешто опипљиво, покушава да рационалише и врло често због нереалних најава постоји брдо заблуда о томе - указује Стојановић.
Он истиче да „људи уче машине” и да од нас зависи да ли ћемо да ископамо рупу да у њу упаднемо или не.
- Погледајте аутоматско „таговање” фотографија на Фејсбуку. Иза тога стоји машинско учење, навигација за ваш аутомобил је зансована на машинском учењу. Да ли ћемо то означити као интелигентно? Да, аутоматизује одређене ствари, да ли може самостално да доноси одлуке - не може, нити ће то моћи још дуги низ година, па и деценија. Степен прогресије AI технологије је изузетно велик и он улива дозу несигурности, али ће он ипак бити све већи и већи. То је нешто што људска врста мора да разуме, јер све већа је потреба да изађемо из когнитивних оквира који нас ограничавају да нешто рационализујемо по увреженим принципима. Боље да прихватимо то што нам долази у позитивном оквиру и да се запитамо како да ми сами дамо свој печат бољој будућности - закључује Јован Стојановић, извршни директор Анарија.
Када причамо о AI већина људи који нису у индустрији прво помисле на роботе али заправо то је систем, софтвер са мноштвом различитих алгоритама. Оно што Анари ради јесте омогућавање различитим системима да имају персонализвану инфраструктуру за процесирање- истиче Јован Стојановић.
И док Анари граби даље ка будућности, из „Земље чуда” помаља се још један пројекат - „Ангелико”. Симболичног имена, овај подухват представља хуману страну силиконске моћи обраде података и људске генијалности да из њих извуче оно што је потребно.
- Питали сте ме за разлог што сам кренуо и ушао у целу причу. Моја сестра је дете с посебним потребама, и већ дуги низ година, заправо од малена, покушавам да дам одговоре на нека питања когниције, интелигенције и тако даље... Заправо, то је резултовало тиме да се укључим у теме вештачке интелигенције. Тако да у свему ономе што радимо, поред комерцијалних интереса, постоји и једна велика мотивација помоћи људима који у овом тренутку, с постојећим алатима и ресурсима не могу да добију адекватну помоћ - појашњава Стојановић, а „Ангелиkо” добија људски лик.
Како каже, ускоро ће бити више новости о овом пројекту, због којег ће бити организована и кампања прикупљања новца на добровољној бази од „широких народних маса”, такозвани „цроњдфундинг„.
- Имамо сензоре који очитавају мождане таласе на основу којих можемо да закључимо одређена стања и сада радимо на развоју методологије едукације за особе са сметњама у развоју, фокусирајући се ка аутизму у првој фази. Визија пројекта „Ангелико” јесте да учини свет бољим, тако што ћемо неким људима помоћи високом технологијом. И то се дешава овде у Новом Саду, у Ветернику и желимо да позовемо све оне доброг срца да помогну, јер у очима родитеља и деце ово је једно велико светло на крају тунела - истиче Јован Стојановић.
Светозар Крстић
