Пила су се у 22 државе Европе, у шест на азијском континенту, у Анголи као јединој афричкој земљи, а стигла су и у Аустралију. Извезено је нешто више од 11 милиона литара, чија вредност је 17 милиона евра, а просечна цена по литру била је 1,53 евро.
Судећи по званичној статистици, највише српских вина одлази у Русију. У ту државу извезено је преклане 5,3 милиона литара, вредних седам милиона евра. Након Русије, највећи увозник наших вина била је Босна и Херцеговина с 2,9 милона литара, чија вредност је 4,4 милиона евра. У Хрватску је 2019. извезено 1,1 милион литара за 918.000 евра. Македонија је увезла нешто испод милион литара српских вина, али је њихова вредност већа – 1,8 милиона евра, што упућује на закључак да је у структури вина било више оних с географском ознаком квалитета. Исто би се могло рећи и за Кину, која је увезла 360.061 литар вина, али њихова вредност је 1.085.368 евра.
По највишој цени за литар – 16,20 евра – завршила су вина у Анголи, с тим што је ту у питању незнатна количина, за 11,29 евра по литру у просеку извезена су у Данску, у Чешку за десет, у Белгију и Румунију за око девет, а Мађарску по шест. За 0,67 евра литар, што је најнижа просечна цена, извезена су наша вина у Индију.
По речима самих произвођача, десетак српских винарија пласира у иностранству квалитетнија вина, док се њих петнаестак бори за страно тржиште винима чија цена је око два евра.
Недовољна количина вина за извоз бољка је која од почетка прати њихов пласман изван граница Србије.
То потврђује и менаyер винарије „Топлички виногради” Златко Живанић, који каже да извоз српских вина није редован нити је реч о огромној колични. Како каже, мало је винарија које се могу обавезати на континуирани извоз веће количине, па се то своди на мање количине и повремени извоз. Истиче да је просечна извозна цена премијум вина између шест и 12 евра по боци и да се у бити, она извозе по истој цени по којој се продају у Србији.
Цену вишу од оне по којој се продају у Србији достигла су вина премијум класе винарије „Александровић” из Тополе. „Родослов гранд резерв” тренутно у Хонгконгу кошта 50 евра, док се код нас продаје за 3.835 динара. И „Александровићев” „регент” у истој држави стаје 30 евра, а на нашем тржишту 1.755 динара. Цена прокупца је 1.625 динара код нас, а 26 евра по боци у Хонгконгу.
Генерално гледано, годишњи промет од извоза вина је између 18 и 20 милиона евра. И даље се у недовољним количинама извозе квалитетна вина, на шта вински стручњаци годинама указују. Она вина која највише извозимо имају ниску цену, док, на пример, пенушава која у просеку одлазе за око 22 долара по боци, не извозимо много.
Менаyер извоза и маркетинга у винарији „Александровић” Александар Маринковић каже да та винарија води специфичну политику и не фаворизује извоз, већ у први план ставља домаће дугогодишње партнере. Каже да се извозницима вина продају по ценама која важе и у Србији и да је она у просеку у иностранству изнад десет евра.
– Исте су цене на нашем тржишту и за извознике, али када они додају марже и неопходне таксе, вина код њих постају скупља, што је нормална појава – објашњава Маринковић. – Просечно се наша вина у иностранству продају по око 30 одсто вишој цени. Извозимо их у 16 до 17 земаља света, а доскора су стизала на тржиште више од 20 држава, од Јапана, Кине и Хонгконга на истоку, преко Аустралије до Америке. Највећи су увозници, наравно, Русија и Америка. Повољна околност је што наши увозници не наручују количине које ми не можемо да им испоручимо. У најбољим годинама, 25 одсто укупне наше производње смо извозили.
Зорица Милосављевић
