Истакла је да је кључно опредељење Владе Србије повећање животног стандарда становништва, повећање капиталних инвестиција и субвенција у најважнијим секторима, уз очување фискалне одрживости.
"У прилог томе говори и чињеница да се планираним фискалним оквиром обезбеђује даље смањење фискалног дефицита и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у уз пуну примену општих фискалних правила од 2025. године", рекла је Табаковићева.
Пројектовани фискални дефицит од 2,2 одсто БДП, додала је она, и пројектовано учешће јавног дуга опште државе од 51,7 БДП на крају 2024. године јесу кретања у правом смеру.
"Пројекције кључних макроекономских показатеља за 2024. годину врло су сличне пројекцијама које имамо и ми у НБС. Конкретно, пројектовани раст БДП од 3,5 одсто у 2024. години оцењујемо као реалан и близак пројектованом распону који је НБС објавилиа и ког се држи, а то је распон између три и четири одсто за 2024. годину", рекла је Табаковићева.
Великих одступања такође нема када је реч о пројектованој структури раста односно доприносима раста потрошње, инвестиција и извоза, додала је она.
"Са производне стране реални раст БДП биће вођен растом у услужним секторима као и убрзањем раста у индустрији и грађевинарству. Наравно, ризика како и у случају сваке пројекције, има. У фискалној стратегији недвосмислено се констатује да су због природе и обима шокова на глобалном нивоу и даље присутне бројне неизвесности код пројекција", рекла је Табаковићева.
Пројекција просечне инфлације са којом је рађен буџет за 2024. годину је испод пет одсто у највећој мери је усклађена са пројекцијом.
"Имамо усаглашену и оцену њеног уласка у циљ током наредне године и постепеног приближавања централне вредности циља од три одсто", рекла је гувернерка.
Она је истакла да је за данашњу расправу важно да пројекције укључују сва најављена повећања регулисаних цена, акциза, гаса, електричне енергије, као и планирана фискална кретања.
"Узимамо у обзир све изворе приватне потрошње, њихова планирана и очекивана кретања по основу кретања у домаћем и екстерном реалном сектору као и поставу мера економске политике укључујући њихове ефекте на тензије, зараде, кредитну активност, дознаке и све изворе потрошње", рекла је Табаковићева.
Она је рекла да је у јавности изнета процена да ће просечна инфлација следеће године бити око шест процената, јер ће на крају ове године бити око 10 процената.
"Ја их могу најблаже речено назвати песимистичним проценама. И подаци које смо претходних дана снимили на тржишту потврђују да ће инфлација већ у октобру бити не само једноцифрена већ и испод девет процената. Наша оцена инфлације за крај године износи око осам процената или нешто испод тога уз наставак смањења на око седам одсто већ у јануару, а затим даљи пад у наредним месецима", рекла је Табаковићева.
Табаковић додаје да ризици постоје, и да на НБС не може да утиче на цену нафте, гаса, житарица или индустријског биља и слично.
"Међутим према актуелним пројекцијама свих кључних фактора инфлације, просечна међугодишња инфлација у наредној години требало би да се креће у распону између четири и пет процената, а не шест као што се говори, уз улазак у границе циљаног коридора у другом тромесечју следеће године", рекла је гувернерка.
На такво кретање инфлације, објашњава Табаковићева, утицаће ефекти рестриктивне монетарне политике НБС, али и Европске централне банке на кредитну активност, а последично на тражњу која се предузима како би се смањили инфлаторни притисци.
"Такође, светске цене примарних пољопривредних производа, сировина, енергената, метала и свих других производа данас су на знатно нижем нивоу него што су биле и то значајно смањује трошкове производње у практично свим индустријама и отвара простор произвођачима да смање цене својих производа или бар да престану да их повећавају. То се пре свега односи на произвођаче основних животних намирница и индустријских производа које користимо у свакодневном животу који су значајан фактор инфлације", рекла је Табаковићева.
На исти начин делује смањење трошкова међународног транспорта, додаје, и решавање застоја у глобалним производним ланцима.
Имајући у виду кретање инфлације у претходном периоду као и претежно међународне факторе који су довели до инфлације, гувернерка истиче да су користили све расположиве инструменте како би прво стабилизовали, а онда и смањили инфлацију не угрожавајући притом ни финансијску стабилност али ни привредни раст.
Један од тих инструмената је и ограничење висине варијабилне каматне стопе код стамбених кредита.
"Уместо да чекамо материјализацију негативних ефеката и раст проблематичних кредита, када би свака реакција била и изнуђена и ограниченог домета, деловали смо одговорно и благовремено како би сачували стабилност финансијског система и заштитили наше грађане", рекла је Табаковићева.
