На градилиштима по Србији ради око 25.000 странаца

Паралелно са одласком наших држављана на рад у иностранство ради веће зараде, на њихова места долазе нам странци којима наше плате нису мале.
radnici gradiliste gradjevinstvo susnjevic
Фото: Дневник/ Слободан Шушњевић

Када се поведе реч о том запошљавању, на првом месту се спомиње грађевинарство као грана привреде где се сматра да има највише запослених страних држављана.

То је зато што је велики број добрих мајстора са искуством због веће зараде отишао у земље ЕУ, па су домаће грађевинске компаније принуђене да занатлије траже у земљама чијим радницима српска плата представља добар извор зараде.

Али има и други разлог зашто нам долазе страни радници. У нашој земљи је у току изградња великих инфраструктурних пројеката где су странци извођачи радова , који за собом доводе свој радни кадар.

Председник Инжењерске коморе Србије Горан Родић казао је за “Дневник” да се процењује да у овдашњем грађевинарству ради 13.500 пријављених страних радника и још толико непријављених. Ти непријављени, навео је,раде за плату од 250 до 300 евра обично најтеже послове на градилиштима. – То су такозвани „кубикаши” из Индије, Кине, Русије, Турске... који раде овде за за наше услове малу плату, имају неуслован смештај и слабу храну – навео је Родић.

Ко њих доводи не зна да каже ни Родић, али ни у Републичком одбору Самосталног синдиката за грађевинарство. Председник одбора Саша Торлаковић истиче да их има више десетина хиљада необучених, који због нестручности губе посао за неколико дана. Једино што се међу Турцима, наводи, могу наћи мало боље обучени тесари и међу држављанима Албаније армирачи.

- Код нас цвета црно тржиште радне снаге из иностранства, који долазе преко посредника, међусобно повезаних овде и у иностранству, јер код нас нема ниједне Агенције за запошљавање која се бави запошљавањем страних радника овде – навео је Торлаковић.

Ипак може се доћи до податка о броју запослених страних лица, бар за оне који бораве легално у нашо ј земљи јер дозволе за рад тим радницима издаје Национална служба за запошљавање. Према њиховој евиденцији, навели су за “Дневник”, до почетка октобра ове године издато је 16.626 дозвола за рад страним држављанима у Републици Србији, а у 2020. години 12.931 дозвола за рад странцима, па та два податка указују на то да број страних радника код нас расте.

- Највећи број дозвола за рад добили су држављани Кине (6.511 дозвола), потом Турске (3.285) и Руске Федерације (997). Следе Индија (692), Украјина (435) и Северна Македонија (361) – навели су у НСЗ.

Међутим, у тој служби не поседују прецизне податке у вези са квалификационом структуром и занимањем запослених странаца, али процењују да највећи број радника обавља послове грађевинске струке на инфраструктурним пројектима у Републици Србији. - Реч је о пословима који су специфични и захтевају претходно радно искуство, тако да компаније које обављају ове послове ангажују своје запослене из матичних компанија – навели су у НСЗ.

У Филијали Нови Сад Националне службе за запошљавање која покрива Јужнобачки округ , дакле 11 општина и Град Нови Сад, рекли су да је током године издато 809 радних дозвола страним лицима и да међу њима доминирају они са високом школском спремом – 385, па тек онда они без квалификација и нискоквалификовани - 223, потом следе они за завршеним средњим образовањем 197 и четворо са петим степеном. И на подручју Јужнобачког округа има највише страних радника из Кине, па онда из Руске Федерације и из Индије. Међу њима најбројнији су они који су запослени у енергетском сектору, па тек онда у грађевинарству, угоститеству и трговини

Када је реч о занимањима, новосадска Филијала за запошљавање навела је да међу страним радницима има заваривача и електроинсталатера, али и инжењера рударства, грађевинарства,машинства, рачунарства и електротехнике, менаџера, економиста и правника. Прошле године издате су 1.243 радне дозволе странцима, навела је Филијала и указали да је то мање у односу на 2019, када су дозволу за рад добила 1.452 странца.      

Радна дозвола на пет година

Запошљавање страних лица код нас уређено је Законом о запошљавању странаца, а Правилником о дозволама за рад уређен је начин издавања, односно продужавање дозволе за рад.

Радна дозвола се издаје за перод за који је добијена и дозвола привременог боравка. Ако странац добије стално настањење и личну карту за странце, радна дозвола може да буде издата на пет година, то јест докле важи лична карта.

З. Делић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести