Највише посла у градовима: За годину дана запослено 65.078 људи

По последњим подацима Републичког завода за статистику, који су сакупљени административним изворима, током другог квартала ове године у Србији је било запослено 2.126.597 људи.
z
Фото: pixabay.com

У односу на исти квартал прошле године укупно регистрована запосленост повећана је 3,2 одсто, односно на радно место иде 65.078 људи више.

Посматрано по моделитетима запослености, највише је запослених у радном односу – 1.975.948, затим ван радног односа – 71.072, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника 79.577. Највеће повећање запослености бележи се у категорији запослености у радном односу – 3,7 одсто, што значи да је на тај начин до посла дошло 70.035 лица.

Територијално, раст запо­слености је доминатно концентрисан у Београдском ре­гио­ну и Региону Војводине. То се поклапа с податком да је прошле године највише оних који су одлазили из својег места становања у потрази за послом, долазили у Београдски регион и Војводину, који се и даље сматрају добрим местима за проналазак радног места, па су самим тим и најпривлачнији за пресељење и трајније насељење. За разлику од та два региона, региони Шумадије, те западне, јужне и источне Србије бележе тренд одсељавања становништва, и то у већем проценту од оних који се насељавају из било којег, а пре свега радног, разлога.

Статистички подаци показују да се лане у Београдски регион доселило 49.494 људи, а у Регион Војводине 27.362. Као и претходних неколико година, највише оних који су се доселили у Војводину, за ново место становања одабрали су Јужнобачку област – 10.980.

У Нови Сад лане се доселило 7.802 људи – 4.271 из других региона, 2.311 из неке друге локалне самоуправе у оквиру Јужнобачког округа и 1.220 из другог насеља у оквиру самог града.

Просечна старост досељених грађана у унутрашњој миграцији у Србији била је око 34 године, што значи да је реч о радно способном станов­ништву. Ваља напоменути да, и поред тога што могућност запослења утиче на одлуку грађана да промене место боравка, на то утиче и наставак школовања у већим градовима у Србији, али и удаја или женидба.

Да је то тако, показује и податак РСЗ-а да је од укупног броја лица која су се лане преселила – дакле, оних 120.355 – 35 одсто радно активних, чак 57 одсто су издржавана лица, док је осам одсто оних који су се преселили иако имају личне приходе.

Запослених у јавном сектору мање за 8.463

Уколико се анализирају делатности, подаци РЗС за прву половину ове године показују да се највеће запослење бележи у прерађивачкој индустрији – раст од 27.956 лица, затим у административним и помоћноуслужним делатностима – раст од 14.535, затим услугама смештаја и исхране – раст од 6.211, трговини на велико и мало и поправци моторних возила – раст од 6.024 лица, односно новозапослених.

Током другог квартала ове године, и поред података да је дошло до већег запошљавања у Србији, РЗС наводи да је број запослених у јавном сектору смањен за 8.463 људи.

        Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести