Примена савремених дигитално-технолошких решења и промена модела пословања у компанијама, али и малим предузећима, обезбедиће да раст Србије буде и у наредној години изнад европског просека, уверен је Ћулибрк.
Верује да ће држава у наредном периоду донети још додатних циљаних економских мера, што све треба, каже, да оснажи и погура послодавце да крену у нове пројекте упркос кризи која тресе свет.
Јако је важно за послодавце, поручује Ћулибрк, да им се сачува оптимизам и да добију и приме поруку:
"Немојте да бринете, држава је заједно ту са вама. Ви сте потребни држави онолико колико је држава потребна вама".
"Трзавице" између светских гиганата Америке и Кине, Брисела и Вашингтона, као и проблем Брегзита који још траје, тло су на које је дошла корона, а управо у таквом стању, светске економије и расподеле моћи капитала, глобалног страховања и песимистичних прогноза, српска привреда је, не случајно, показала "жилавост" и отпорност на велике ударе, сматра Ћулибрк.
Да је домаћа привреда показала отпорност показују, каже, не само подаци домаћих институција, већ и процене ММФ и Светске банке.
У најлошијем сценарију, додаје, Србија ће у овој години имати минус 3 посто раста, односно пада, и то је оно што нашу земљу сврстава на прво место у Европи за 2020. годину, а како је рекао, даје оптимизам за наставак убрзаног развоја, чији замах из протеклих година је омела корона.
Он подсећа, да је 2014. године, када су мере фискалне консолидације кренуле да се реализују, тешко било да се прихвате, али да је захваљујући њима, Србија са много јачим капацитетом дочекала налет пандемије.
"Све то је утицало на јачање Србије у сваком погледу, да је са много већим капацитетом дочекала вирус", каже директор "Телекома", уз осврт и оцену 2008. године и тадашњу економску кризу, за коју каже да је тада била погубнија од данашње светске кризе изазване Ковидом-19.
На питање Танјуга зашто сматра да је наша привреда, у поређењу са економија сличног обимна, боље прошла, уз све проблеме који постоје, Ћулибрк сматра да је то зато што се протеклих година радило на регионалној економској диверсификацији укупне економије.
Према његовој оцени најгоре је прошло иако је почетни удар короне претио да направи потпуни колапс светске економије.
"То се није десило, а нарочио се није десило код нас", каже он.
Разлог за крах појединих привреда је, према његовим речима,то што су базирале своје економије на једном стубу привреде, на пример, на туризму.
На питање Танјуга који сегменти привреде могу да очекују раст и како он види будуће моделе пословања, Ћулибрк одговара да у начину пословања вероватно више ништа неће бити исто као пре пандемије.
Због затварања граница и социјалног дистанцирања, бројни сектори као што су туризам, авио-саобраћај односно транспорт, малопродаја, индустрија забаве, преко ноћи су претрпели огромне губитке.
Највећи трговински ланци света су затворили хиљаде продавница, међутим, паралелно, у исто време се улажу милијарде у онлајн продају својих производа.
Тај процес би се иначе, у "нормалним" околностима, десио пре или касније, али за три до шест година, док се данас трансформација пословања дешава "преко ноћи".
Неким секторима као што је авио транспот на пример, требаће више година да се врате на ниво пре пандемије.
Сматра да баш зато треба тражити нова решења и пословне моделе који ће пре свега да се базирају на технолошким иновацијама.
Роботика, аутоматизација производње, примена дронова, вештачка интелигинција, 5Г технологије, према његовим речима, кључ су за будућност развоја економија.
Ћулибрк је убеђен да када је реч о утицају ковида на економију и здравство, да је најгоре за нама, али напомиње да неће бити лако ни једној земљи и да је баш у таквим околностима важно да се не чека са реализацијом нових пословних идеја.
"Компаније које су биле дигитално оријентисане и пружале своје сервисе и услуге грађанима, потрошачима, њихова вредност се увећала", наводи он и то илуструје проценама из света да ће онлајн трговци повећати приход у овој години за 150 милијарди долара.
Е-комерц је велика шанса и перспектива, нарочито за људе који имају предузетнички дух и размишљају увек мало више унапред, додаје генерални директор "Телекома".
Показало се, каже Ћулибрк, да је стратегија дигиталне трансформације наше земље била, како је рекао "визионарска", и да треба додатно дати том сегменту "мало гаса" оцењујући да је перспектива Србије у том смеру добра.
Већ од следеће године, сматра да ће светска економија почети да бележи више узастопних година раста а тај раст ће, према његовој оцени, у Србији бити неупоредиво већи него што ће бити просек у ЕУ, или глобално.
Своје прогнозе базира и на искуству позиције генералног директора компаније "Телеком" која је пре око годину и по дана кренула са новом стратегијом развоја и унапређења сектора услуга интернета и мултимедије.
"Значајно смо поправили нашу тржишну позицију у готово свим сегментима, нарочито интеренет и телевизију", каже Ћулибрк наводећи резултате усвајања нових пословних модела у компанији.
Показало се, додаје, да је у времену пандемије, индустрија у којој послује "Телеком", претрпела мање удараца од бројних других сектора.
Једну од важних лекција коју нам је корона вирус одржао, према мишљењу Ћулибрка, је и то колико је важно у земљи имати различите ланце снабдевања робама и услугама, дигитално трансформисати економију али и очувати поверење између државе, послодаваца и запослених.
