Пад броја купопродаје бележи се и у Београду за 20,6 одсто, у Нишу за 20,5, у Крагујевцу за 14,7, док је у Новом Саду тај број 38,8 одсто.
Иако је забележен пад продаје станова, цене се нису битно мењале у односу на прошлу годину. Али је занимљиво то да старији станови и даље имају „добру цену”. Просечна цена старијих станова држи примат, па је квадрат у Новом Саду достигао 1.915 евра, док је просек цена у новоградњи 1.733 евра за квадрат. Максимална достигнута цена у Новом Саду за старију градњу није прелазила 3.143 евра, а у новоградњи 3.148 евра по квадрату. У другом кварталу ове године у Новом Саду је од купопродаје некретнина прометовано 167,5 милиона евра, док је у истом периоду прошле године тај износ био 249.7 милиона евра.
Када се посматра читава територија државе, највеће цене су постигнуте за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра на локацији Београд на води. Највећа сума издвојена за стан, укупне површине 344 квадрата, 2.011.273 евра је на Новом Београду.
Најскупља кућа продата за скоро пет милиона евра!
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.802.000 евра. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је у Новом Пазару за 23.375 евра, површине 88 квадрата, а за наведени пословни простор је, уједно, издвојено највише новца 2.057.065 евра. Најскупље гаражно место по цени од 58.400 евра прометовано је на локацији Београд на води.
- Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умеренијег раста цена станова. Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1.7 милијарди евра, што је за 70 одсто више у односу на други квартал 2019. (пре пандемије) и за 13 одсто мање у односу на исти квартал претходне године. Од 1,7 милијарди евра, чак 567,6 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта. Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у другом кварталу 2023. године у Републици Србији био је 30.548, што је за 18 одсто више у односу на други квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса и за 13 одсто мање него у другом кварталу 2022. године. Највећи удео у укупном промету непокретнсти заузима продаја станова (962,3 милиона евра), са учешћем од 58 одсто од укупно прометоване вредности, што је за 2 процентна поена више него у другом кварталу 2022. године – појашњено је у извештају Републичког геодетског завода.
Када је реч о начину плаћања, седам одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је пет одсто мање него лане, а из кредитних средстава највише су плаћени станови (укупно 16 одсто).
С. Аничић Илић
