Стотине хиљада кредита иду на суд због нелегалне накнаде?

Сомборски суд је недавно пресудио да банка не сме да наплаћује посебну накнаду за обраду кредита јер су сви трошкови банке укључени у камату, која представља једину цену позајмице.
banka klijenti, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Правноснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банка мора да врати клијенту око 450 франака. Толико му је наплатила на име обраде захтева за добијање кредита од око 30.000 швајцараца. Та пресуда права је бомба јер би сада неколико стотина хиљада грађана могло тражити поват новца пошто не постоји ниједан кредит, без обзира на износ, валуту или то да ли га је добио од банке грађанин или фирма, у који та накнада банке није укалкулисана.

Прецизније, пресуда суда у Сомбору пружила је шансу свим грађанима који сматрају да су оштећени да правду затраже на исти начин. Једина разлика међу њима је у томе о коликом износу је реч, будући да су тај „трошак” банке наплаћивале и наплаћују од 0,5 па до 2,5 одсто од износа кредита.

Међутим, велико је питање шта ће даље бити јер банкари тврде да је све у реду. Они се не плаше тужби, а ако се пресуде умноже, најављују, обратиће се вишим судским инстанцама.

– Клијент када уђе у банку по зајам треба да постави само два питања, шта плаћам и колико кошта – казао је генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Он је такав одговор дао на конференцији за новинаре а поводом тужби грађана против банака због трошкова обраде кредита.

Правноснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банка мора да врати клијенту око 450 франака. Толико му је наплатила на име обраде захтева за добијање кредита од око 30.000 швајцараца

Дугалић је рекао да је саму пресуду суда у Сомбору непримерено коментарисати, пошто је, како каже, она таква да јој коментар није потребан, алудирајући на пресуду Вишег суда у том граду, по којој банка не сме да наплаћује посебну накнаду за обраду кредита јер су сви трошкови банке укључени у камату, која представља једину цену позајмице.


Камата, а не накнада

У Удружењу банкарских клијената „Ефектива” тврде да су банке, мимо закона, за накнаде узеле неколико десетина милиона евра од клијената.

– Нико не спори право банци да кроз камату наплаћује трошкове које има, али тај трошак мора да буде у камати, а не кроз разне фантомске провизије које закон не признаје – каже Дејан Гавриловић „Ефективе”. – Ми смо дали препоруку, првенствено члановима Удружења, али и свим осталима да тужбама потражују новац назад. То је једини пут у овом тренутку.


Објашњавајући да ли банке имају законски основ да наплаћују накнаду за обраду кредита, Дугалић се позвао на Закон о облигационим односима у којем се, како каже, уопште не помињу накнаде, а из којег је изведен Закон о банкама којим је предвиђена предуговорна фаза, у којој клијент добија све информације у форми коју прописује Народна банка Србије.

– Тај образац садржи све информације о траженом кредиту, као што су висина главнице, камата и трошкови накнаде коју банка наплаћује и предвиђено је да банка обавести клијента о свим накнадама које наплаћује – каже Дугалић. – Дакле, банка обавештава клијента тако што у писменој форми даје предуговор, што значи да је клијент обавештен и има време које одреди да размишља о кредиту. Предуговор који банка сачињава с клијентом је обавезујући за банку, али не и за клијента.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5606
Најновије вести