Ипак у дигиталном сектору код нас, али и у Европи и широм света, мушка доминација је и даље присутна. Програмска директорка Центра за истраживање јавних политика Бранка Анђелковић објашњавајући резултате истраживања “Родна нит дигиталног предузетништва: Смернице за економско оснаживање жена у економијама знања”, које је спроведено од новембра прошле до маја ове године, каже за “Дневник” да постоје значајне разлике између мушкараца и жена ангажованих путем дигиталних платформи, пре свега у погледу врсте посла које обављају и висине новчане накнаде коју примају, као и у погледу склоности ка регулисању свог правног сатуса на дигиталном тржишту рада.
- Наиме, мушкарци су присутнији на дигиталним платформама од жена и доминирају у области са већом зарадом као што су креативне индустрије и пружање ИТ услуга и у просеку зарађују три пута више него жене. С друге стране, жене су претежно запослене на делатностима које су мање плаћене и за које је потребан нижи степен квалификације, као што су пружање биротехничких услуга, унос података, писање и превођење, где је износ бруто зараде скоро дупло мањи него у креативним индустријама, маректингу и нарочито у ИТ-у – каже Бранка Анђелковић.
Наша саговорница додаје да су платне разлике између жена и мушкараца у дигиталном свету присутне независно од правног статуса , па тако мушкарци чије пословање није правно регулисано зарађују дупло више од жена истог статуса, док предузетнци паушалци зарађују три пута више од жена. Такође, додаје, истраживање је показало да жене радије остају нерегистроване или се одлучују да порез плаћају као физичка лица.
- На основу ових резултата можемо да закључимо да у домену плата дигитално предузетништво понавља образац класичног предузетништва што директно упућује на родну дискриминацију – истиче Бранка Анђелковић.
На питање који је мотив жена за ангажовање на дигиталним платформама, Бранка Анђелковић одговара да истраживање показује да су жене подједнако мотивисане за дигитално предузетништво као и мушкарци и да генерално имају позитиван став о њему.
- Жене које су учестовале у истраживању изразиле су спремност да се едукују, усавршавају и да стичу знања и вештине које би допринеле њиховом личном и професионалном развоју. Оне редовно прате стручне садржаје у области пословања, размењују информације и искуства са другим онлајн фриленсерима и фриленсеркама, контактирају потенцијалне клијенте на платформама и похађају стручне курсеве. Овакав приступ развоју људског капитала у складу је са захтевима глобалног тржишта рада како у традиционалном тако и у дигиталном окружењу, које захтева флексибилност и где су промене у понуди и потражњи вештина веома брзе – оцењује Бранка Анђелковић.
Жене предузенице су спремне да преузму ризик за дигитално предузетништво и то у истој мери у којој то чине и мушкарци. Основни проблем са којима се оне, али и мушкарци, сусрећу на дигиталном тржишту рада су правне и административне природе и укључују неразвијен систем пореских олакшица, неприступачно финансијско тржиште, као и проблем са финансијским пословањем, однос са банкама, одсуство информација и нејасноће у домену финансијских трансакција.
- Ограничење offline света спутавају развој дигиталног предузетништва, нарочито када је у питању потреба за регулисањем статуса. Склоност дигиталних радника и радница нерегулисања статуса огледало је очекивања и страха у погледу неповољних законских решења по питању регулисања статуса и могућност приступа систему социјалне заштите, а мање израз одабира паушалог моделитета као жељене правне форме – објашњава Бранка Анђелковић.- Жене су у већем броју случајева у истраживању навеле неизвесност и несигурност запослења као један од ризика који их спречава да узму активнију улогу на дигиталном тржишту рада, док недостатак професионалних вештина и знања представља проблем и за мушкарце и за жене. Ипак, упркос евидетним разликама у погледу примања између мушкараца и жене, препрекама са којима се суочавају и ризицима којима су изложене, жене нису обесхрабрене и нису мање предузетне од мушкараца.
У погледу мотивације жене испитанице високо вреднују и могућност усаврашавања постојећих и стицања нових вештина, указује Бранка Анђелковић.
- За многе ангажман путем дигиталних платформи представља начин да превазиђу проблем са којима се сусрећу на офлајн тржишту рада. На пример, 82 одсто испитаница навело је као мотив потребу за флаксибилнијим начином рада, 49 одсто жена мотивисано је потребном за стицање нових вештина, док 45 одсто има потребу за додатним приходима. У светлу ових налаза важно је напоменути да мотиви за превазилажење недостатка традиционалног тржишта рада нису економске природе, већ се тичу остваривања бољих професионалних шанси и достојанственог радног окружења – напоменула је Бранка Анђелковић.
Љубинка Малешевић
