Повећава се и број оних који обављају сезонске послове, а шта ће и колико ће зарадити зависи од тога да ли ће радити у Србији или иностранству, да ли имају искуства, знају ли језике... Ипак, не, да много фактора. Зарад у иностратву су веће У зависности од радног емста,
Дакле, извесно је да понуда за попуњавање радних места и у нашој земљи, али и у земљама окружења, пре свих Хрватској, Црној Гори и Словенији, али и Грчкој расте. Недостатак кадра у угоститељству у овим земљама у којима је туризам веома важна привредна грана и те како је видљив и увек се тражи радник више, по могућности с искуством, али за нека занимаља ни то није пресудно, па се траже одговорни радници, спремни да раде.
Будући да је потражња за радницима у угоститељству велика, о чему сведочи и то што је, рецимо, прошле године у Хрватску увезено више од 120.000 сезонаца, послодавци се труде да доброг раднбика задрже и/или врате. Тим путем су кренули и неки угоститељи и хотелиејри у Сербији па су, како би задржали стручне и искусне раднике, обезбедили боље услове, а то пре свега значи плату која се приближава износима који се могу зарадити у околним туристичким земљама.
По речима пиар менаyера Инфостуда Милоша Туринског, време сезонских послова је стартовало већ у априлу, и то посебно у угоститељству и хотелијерству, а потражња за сезонским радницима на целом Јадрану је велика.
- Прошле године је било више расписаних позиција за сезонске послове у угоститељству у Хрватској него у Црној Гори- каже Турински, - Пут Хрватске и одлази више радника из Србије јер су зараде у Хрватској више него у Црној Гори. Највише понуда за посао је у хотелима и у прватном смештају, а зарада зависи од тога шта се и где ради, која су знања потребна, од нивоа стручности...
По његовим речима, у тражени су и грађевнски радници. Он указује да је ту ситуација таква да су радници из Србије отишли у друге земље, где су плате више него код нас, па се радна снага мора тражити на другом месту.
- Због недостатка домаћих грађевинаца приморани смо да увозимо радну снагу и то махом с истока. Дневница у грађевинарству је око 50 евра и то се није значајано мењало у односу на прошлу годину. Када су у питању радови у пољопривреди, дневнице се крећу од око 3.000 динара па до око 6.000 динара, што зависи од врсте посла, послодавца, као и онога што се обезбеђује: храна, смештај, превоз - каже Турински
Колико се може зарадити на сезонским пословима у туризму зависи од много тога, а искуства сезонаца су различита - да је све што је договорено било испоштовано, али и да еј било одступања.
Извесно је да се у земљама у окружењу може зарадити више него код нас па, рецимо, у Хрватској, плате конобара иду и до 1.200 евра месечно, зарада кувара креће од око 2.000 евра, а за помоћне раднике у кухињи, собарице и хигијеничарке од око 800 па до око 1.000 евра. Највећи број послодаваца обезбеђује смештај и храну, а има и оних који сносе трошкове превоза. Слично се може зарадити и у Грчкој, док се у Црној Гори нуде мање зараде. У тој земљи има и понуда за посао за брачне парове - најчешће чувара и хигијеничарку.
Сезонски послови могу се радити и преко студентских задруга, а по речима директора Студентске задруге „Сајам” Слободана Бајића, понуда за сезонске послове има. Висина зараде зависи од врсте посла који се ради и времена колико се ради, али сатница није нижа од 250 динара, што се може зарадити ако се обављају лакши физичлки послови и они за које није потребна посебна стручна спрема, па до 400 динара, на коју могу рачунати они који имају високу стручну спрему и друга неопходна знања, али и они који су спремни да обављају тешке физичке послове.
- За рад на њивама, односно обављање помоћних ратарских послова сатница је 300 динара - каже Бајић. - Кад је реч о пословима у угоститељству преко задруге се не могу запослити конобари, али могу кувари, помоћни шанкери, перачи посуђа... У зависности на којој позицији раде сатница је од 250 динара па навише. Има и понуда за послве у грађевинараству, а дневница је 3.500 динара.
Д. Млађеновић
