Није могла да каже за колико ће се повећати неопорезиви део зарада, али је објаснила да ће то растеретити послодавце и да ће се видети да ли ће они више пријављивати раднике односно какви ће бити ефекти те мере.
- Ако ефекти те мере буду добри, биће настављено са мерама за растерећење послодаваца – најавила је премијерка Ана Брнабић.
Како су послодавци управо то тражили, па чак и условили повећање минималне зараде за 10 одсто од почетка наредне године, за очекивати је не само да се повећа број пријављених радника који сада раде на црно, већ и да садашњи запослени осете у свом yепу мере државе о повећању неопорезивог дела зарада. Тим пре што је недавно и Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, изјавио да било које растерећење привреде оставља простор за повећање зарада.
- Било да је реч о повећању неопорезивог дела плате или смањењу пореза на зараде за 2 или 3,5 одсто, о чему се такође спекулише последњих дана. Буyет мора да се пуни кроз реално већу привредну активност, а не кроз повећање намета на оног ко једино нешто ради и ствара у земљи. Док се тај проблем не реши, простора за повећање плата у реалном сектору неће бити – рекао је Атанацковић.
Фискални савет Србије је, анализирајући садашњи и израду буyета за 2018.годину, израчунао да је буyетски простор од 0,3 одсто БДП односно 15 милијарди динара, у наредној години могуће искористити за смањење пореских намета. Према рачуници ФС С са економског становишта, приоритет би било смањење пореза и доприноса на зараде. У овом случају, буyетски простор, од 15 милијарди динара би омогућио да се порези и доприноси у просеку смање са 64 на 62 одсто просечне зараде.
Из премијеркине најаве јасно је да се држава одлучила за прву варијанту, односно повећање износа неопорезивог цензуса, па би најављено повећање неопорезивог дела зараде пре свега требали да осете радници са минималцом и они са исподпросечним зарадама. За оне који примају минималац, а процењује се да је у Србији таквих око 350.000 , већ је за почетак наредне године најављено повећање минималне цене рада за 10 одсто и за толико ће им свакако газде морати повећати зараду, а да ли ће добити и мимо тога након што држава повећа неопорезиви део зараде тек остаје да се види, јер све рачунице заправо зависе од послодаваца. Држава ће учинити своје и смањити приходе које сада наплаћује од зарада, а да ли ће послодавци учинити своје и за толико за колико их држава растерети наградити своје запослене то ће се знати већ након првог месеца од ступања на снагу већег непорезивог дела зарада.
Тренутно је неопорезиви део зараде лимитиран на 11.790 динара и он се примењује до краја године. Овај износ се периодично усклађује са растом потрошачких цена, а због постојања неопорезивог дела зарада, ефективна пореска стопа на минималну зараду износи 6,4 одсто, а на просечну 8,2 одсто бруто зараде. Иако се тренутно не зна за колико ће бити повећан неопорезиви део зараде извесно је да ће ова мера имати позитиван учинак за привреду, посебно за микро, мала и средња предузећа међу којима трошкови рада имају значајно учешће у расходима. Та мера би требало и да им омогући лакше пословање што ће позитивно утицати на економски раст и ново запошљавање.
Када дође до повећања неопорезивог дела зараде, неспорно је, газде ће морати радницима издати нове уговоре о раду или анексе постојећих . Међутим, у тим новим документима не мора зарада запослених неминовно порасти за онолико процената за колико држава повећа неопорезиви део зарада.
Љ. Малешевић
Од бруто до нето зараде
Шта може донети повећање неопорезивог дела зарада у пракси може се видети на примеру бруто зараде од 50.000 динара са порезима и доприносима. Сада се од тог износа одузме 11.790 динара, колико је тренутно неопорезиви део зарада, па је основица за обрачун 38.210 динара. На ту основицу рачуна се порез на зараде који износи 10 одсто, па се онда на име пореза од плате одбија 3.831 динар. Када се све то одбије, значи од оних 38.210 динара одузме се 3.831 динар, остане 36.179 динара и то је нето зарада радника. Уколико би се неопорезиви део зараде повећао, онда би основица за обрачун била мања па би самим тим нето плата била већа.
