Аграрни буџет догодине већи за 17,5 одсто

Држава ће наредне године, као никада раније, издвојити из буџета за пољопривреду чак 62 милијарде динара, што је више за 17,5 одсто у односу на ову годину, па ће Министарству пољопривреде догодине бити на располагању 9,3 милијарде динара више новца.
I pre velikih mašina od poljoprivrede se dobro živelo Foto:Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Од 62 милијарде динара, највише пара, 81 одсто, биће потрошено за субвенције, 50,6 милијарди динара, које чине 35,2 одсто од укупних субвенција које даје држава. За диркетна плаћања биће усмерено 32,2 милијарде динара. За ИПАРД је намењено 6,4 милијарде, а кроз мере руралног развоја пет милијарди динара.

О аграрном буџету самим тим што ће из народне касе бити издвојено највише новца од када је Србија самостална држава (2006.године) похвално се прича. Аграрни аналитичари у први план истичу суму новца опредељену за ову делантост, сматрајући да у позамашном новчаном износу држава препознаје улогу пољопривреде као важне карике у економском развоју земље.

По речима аграрног аналитичара из Новог Сада Чеда Кеца, аграрни буџет је користан за пољопривреду у целини, али би, како је навео, требало још једном анализитари сваку ставку издвајања новца.

- Буџет је предвидљив и одржив и у појединим ставкама приближавамо се ЕУ, поготово у сектору сточарства – навео је Кецо и додао да су и друге земље у окружењу за догодине појачале издвајања за пољопривреду, а оне су нам конкуренција, посебно у извозу меса па је зато добро што је сектор сточарства посебно препознат код креирања буџета

Кеца само брину информације из Одбора за пољопривреду Скупштине Србије да ће десет милијарди динара неисплаћених субвенција из ове године бити пренето у 2022 .годину. – Уколико је то тачан податак да су остала дуговања из ове године, онда буџет за 2022.годину губи на оперативности и постаје мање ефикасан.


Пољопривредници чекају расподелу

Пољопривреднике највише занима колико ће од опредељеног новца за пољопривреду припасти њима . Занима их да ли ће бити повишице у подстицајима по грлу стоке и да ли ће добити више новца за биљну производњу. Дуго година тај износ је 4.000 динара по хектару до 20 хектара, а подстицаји за гориво после свега годину-две примене су укинути и та субвенција им фали, а нико је више ни не спомиње. – У Мађарској се биљна производња подстиче, у зависности од тога шта се сеје, од 200 до 250 евра по хектару, и тај новац добијају пољопривредници за све површине које обрађују. Дотле се код нас субвенција од 4.000 динара даје само за обраду земље до 20 хектара – каже пољопривредник из Суботице Мирослав Киш. - Још нисмо добили субвенције за говеда а предали смо их још у јуну.


Укупан овогодишњи Аграрни буџет, подсећа аграрни аналитичар Бранислав Гулан за “Дневник”, био је око 400 милиона евра, а у 2022. години очекује се да ће бити 525,4 милиона евра. Каже и да је Министарство пољопривреде започело израду нацрта Националног програма за пољопривреду за период 2022-2024, чије је усвајање планирано почетком следеће године.

Гулан зато сматра датреба добро уредити националне програме, уну-

тар пољопривреде, како би субвенције највише добила сточарска производња, али и да се прелије на друге .

- Имамо фантастичних могућности са уљарицама, сунцокретом и сојом, али не ГМО. Наша је бар 30 одсто скупља – наглашава Гулан. - Када је буџет у питању, сточарска производња би требало да добије приоритет. А, унутар тога, треба сагледати могућност и прерађивачког дела. Нарочито прераде меса и млека. Не треба заборавити да је Србија била међу најпознатијима по извозу врхунског „беби бифа“. Далеке 1990. године из СФРЈ је било извезено “беби бифа“ 54.000 тона, добар део и за САД за Америчку војску. Од тога је из Србије било 30.000 тона. Од 2015. до 2020. године из Србије се просечно у свет извози тек око 300 до 400 тона “беби бифа“ за 100 пута мање него пре три деценије! Зато буџет треба добро расподелити, а Србија је земља пољопривреде, а у оквиру ње и сточарства и то треба увек имати на уму.

З. Делић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести