Председник Удружења овчара “Бикара” из Врбаса Владимир Канкараш истиче да имају добра стада и квалитетна приплодна грла, задовољни су висином државних субвенција, али је заједничка порука сточара државним органима да треба убрзати исплату подстицајних средстава.
- Мислим да државне субвенције дају резултате у очувању и унапређењу овчарства. Подстицај од 7.000 по уматиченом грлу је итекако значајан у укупној рачуници рентабилности, једино је велика замерка одгајивача што новац не стиже на време. Ми смо свесни да ће новац стићи до краја године, али је евидентно да од 1.јануара до 31.децембра током целе године имамо пуно трошкова, па не било лоше да се исплата убрза и да се документација за остваривање субвенција мало упрости - указује Канкараш.
Удружење “Бикара” окупља одгајиваче који у својим стадима имају око 18.000 оваца, а Канкараш има око 60 грла. У околини Врбаса су скромни услови за испашу стада тако де се у великој мери овчари у исхрани упућени на кабасту храну, силажу и индустријски отпад из шећеране, тако да за овце има довољно хране и услова да се развија овчарство.
- Нема потреба да држава даје неке друге додатне подстицаје, да би се хвалила, него је прилика да се и овчари хвале, али држава треба да успостави бољи контакт са овчарима и удружењима - сматра Канкараш.
Светислав Цвета Мургашки из Ченеја предочава да је овчарима све теже да прикупљају сено и детелину за зиму, посебно онима са стадом од 300 или 400 оваца, а жали се и да је тешко наћи раднике.
- Са снајиних 50 грла које је добила преко Покрајине, наше стадо броји око 400 грла - прича Мургашки. - Овце вреди држати ако се субвенције од стране државе редовно исплаћују, а ако мора да се дуго чека, не знам да ли се исплати. Јер, субвенције је оно што нам добро дође и мора да се зна када се добијају да људи могу да обезбеде храну за стада. Не може се храна обезбеђивати на зиму када завеје снег, него се храна обезбеђује када је топло време…
Пошто је Ченеј близу Новог Сада Мургашки каже да нема проблема са пласманом јагњади, цена је 300 динара по кили живе ваге и продаје их појединачно.
- Државне субвенције добро дођу да можемо да обезбедимо храну за зимски период. Нешто оваца је на испаши, а нешто држимо у затвореном простору. Имам 20 јутара под луцерком, па обезбеђивати ливадско сено, а то стално изискује кошење, балирање и превоз. Највећа су ставка радници који се ангажују за те послове, а знамо да нема радника. Ја идем у Дероње по раднике, доносим их и односим да возе детелину - јада се Мургашки.
Живко Лакић из Надаља држи влашићку и личку праменку. Његово стада има око 150 грла праменке, а сазнајемо да стада праменке у Војводини броје до 3.000 грла.
- Праменка је доста отпорна овца, јер може да се отхрани и зими по снегу. Када смо избегли дотерали смо и стадо праменки, па се прилагођавамо овим равничарским условима. Нешто се мора радити и некако се сналазимо. Претежно јагњад продајемо приватно или ресторанима - каже Лакић.
Чобани су важна карика у овчарству и тешко је данас наћи човека који жели да се посвети овом захтевном позиву. Тибор Урбан из Орома је чобан у Санаду већ 12 година, а објашњава да тежина посла зависи које су овце расе, јер није исто чувати “чоканску цигају” или “винтерберг”.
- Плате овчара су слабе, нису ни приближно како се некада увеличава у причама. Добар чобан мора више да се цени, јер чобана бити неће. Чобан је заузет читав дан, нема слободног времена ни лети ни зими, срећом, у чувању стада много помажу пулини - указује Урбан.
У банатске овчарске прилике са ретком расом “бергамо” уклапа Милорад Трајлов из Новог Милошева.
- Овце расе “бергамо” се доста добро јагње и због тога их држим. Ојагње од три од пет јагњади и јако их волим још од малена. Поносно их приказујем на изложбама. У стаду је око 50 грла, које терам у чопор на испашу, имам добре овнове, а и чобан нам је изузетно добар јер чува стадо од 700 оваца. Овце расе “бергамо” вреди држати јер се јагње дваред годишње и доста добро јагњад напредује. Јагњад већином продајем накупцима за 300 динара по килограму, а понеко грло оде и за приплод. Све овце су ми уматичене тако да субвенције доста помажу да одржим стадо - каже Трајлов.
Овчари напомињу да је зарада од продаје јагњади извеснија само до мајских празника, а потом цена пада. Јагњад се тренутно продаје од 250 до 300 динара. Небојша Вукчевић из Удружења “Чоканска цигаја” каже да после Ђурђевдана цена јагњади пада, те да тренутно има доста велике понуде јагњади “чоканске цигаје” и “винтерберга”, па би било добро да има организованог откупа, а не да се јагњад од случаја до случаја продаје накупцима.
Милорад Митровић
