Србија годишње произведе просечно 11.000 тона пасуља с површине од 9.000 хектара и приносом од 1,2 тоне по хектару, кажу подаци Привредне коморе Србије.
Додуше, и нашег пасуља – 67 тона – било је на инотржишту, у Руској Федерацији, Словенији и ЦЕФТА региону. ПКС наводи за „Дневник” да је приметно повећање откупа од десет одсто у односу на 2018. годину, док је у односу на петогодишњи просек утростучен. Тај податак охрабрује јер указује на то да код купаца влада интересовање за домаћи род и да се овдашњи пољопривредници окрећу повртарству, где пасуљ може бити главна производња.
Два највећа произвођача у покрајини – Синиша Арсић из Сирига у општини Темерин и Прока Кобиларев из Змајева у општини Врбас – задовољни су приносима и квалитетом овогодишњег рода. Арсић је дугогодишњи произвођач пасуља, који из године у годину дуплира површине под тим поврћем, па ће тако и догодине, каже, уместо на садашњих 36 јутара под системима за наводњавање, пасуљ посејати на 70 јутара.
ћи механизацији коју сам куповао сопственим новцем и уз новчане подстицаје Покрајине, за производњу ми не треба радна снага – све радим помоћу машина и тако знатно уштедим не плаћајући дневнице сезонским радницима, каже Арсић, али напомиње, да упркос томе, производња пасуља није нимало јефтина.
Поготово су, додаје, улагања била велика ове године: због киша, требало је доста новца за заштитна средства да би се род сачувао од болести и штеточина.
ћ каже да пасуљ има добру цену, тренутно на мало килограм пасуља сумпораша, који има, кошта од 300 до 330 динара, док за канадску сорту пасуља харибек наводи да још не зна колико ће коштати ово сезоне. Али напомиње да је цена пасуља и на велико добра.
Како имам информације, килограм ће бити око 250 динара, наводи он.
Велике количине пасуља Арсић ће делом пласирати у велике трговинске ланце за двадесетак дана и продати у извоз.
Тренутно сам у преговорима с извозником да пасуљ са сиришких њива доспе до потрошача у САД и Русији, каже Арсић.
Прока Кобиларев из Змајева наводи да је пасуљ исплативији од соје, кукуруза и пшенице, и да се зато окренуо повртарству и пасуљу јер у Змајеву добро успева и може да се достигне принос од три тоне по хектару. У Змајеву Кобиларев није једини који га сеје, али је највећи, пошто га има на 40 јутара.
Сејем бели пасуљ градиштанац, чије семе је увозно, из Пољске, шарени из Канаде и жутозелени од домаћег семена, каже Кобиларев, који још нема сву механизацију, али је полако почео да је купује па ће тако догодине имати комбајн.
У нашој покрајини пасуљ заузима око 830 хектра, на којима се добије око 1.200 тона. По глави становника долази 1,6 килограм пасуља, што је готово упола мање од потреба домаћег становништва.
Агроекономисти кажу да је за производњу пасуља најбитније наводњавање и коришћење сертификованог семена, и да би, ако би се овдашњи повтари баш држали тих препорука, пасуља могло бити два пута више на истим површнама. Добро би било, кажу, када би држава давала повртарима наменске подстицаје баш за пасуљ.
Како додаје, нема проблема да род прода јер га накупци знају.
За разлику од поменутих повртара, Драган Магазиновић из Равног Тополовца у општини Житиште пет сорти пасуља сеје на пет јутара. На њиви нема систем за наводњавање ни механизацију, већ целокупну производњу обавља ручно и не користи претерано хемију.
Већ 30 година сејем пасуљ на исти начин, каже Магазиновић.
Продаје га, додаје, по вашарима и пијацама, и ни грам не да накупцима.
Целокупан род успем да продам захваљујући томе што ме купци знају па пазаре по више килограма за своје потребе и рођаке у иностранству, вели наш саговорник.
Ове године на већем делу парцела Магазиновић је скинуо пасуљ и задовољан је приносом. Добио је 650 килограма по јутру, што је, како каже, одличан принос, најбољи у селу, где још педесетак домаћинстава сеје пасуљ.
З. Делић
