Овај бели дуд зна лепо да роди и даје добру дудовачу, која је једна од најжешћих ракија која постоји, бар од оних које ми овде спремамо. Ракија дудара је најбоља ако се остави од 23 гради, јер ако се остави слабија онда се одмах замути.
Бели дуд у дворишту Јанушка рађа сваке године, некад мање некад више, а највише је дао једном приликом две године након орезивања, када је родило сласних дудова за 1.600 литара комине, па је те сезоне једна крошња дала чак 193 литре жестине!
- Човек да не поверује да једно стабло дуда може да изнедри толико жестине - и сам се нађе у чуду Јанушко. - Код справљања дударе важно је да се дудови покупе уредно, чисто као за људску исхрану, да се не дозволи да дудиње буду труле и буђаве. Слично је као када се справља ракија од било ког воћа, мора да буде здраво и зрело, да би се добила квалитетна ракија. Плодови дуда су ситни и око припреме дударе има много више посла. Када се покупе треба сачекати да комина сазри, после осам-девет дана иде у казан на печење…
Некада, када се долазило у кафану, присећа се Јанушко, најчешће се тражило: “Дај ми једну љуту!” Под тим се подразумевало да кафеџија послужи дудовачу.
- Све остале ракије, кајсијевача, шљивовица или мешане воћне, остављају се од 19 до 21 гради, а дудара се најбоље држи када се остави на 23 града! Због тога је дудовача једна од најжешћих и најтежих ракија. Ако се човек не чува, од дударе се лако напије. Не каже се џабе - дудара у главу удара! Или дудара - лудара. Својевремено мој ћале кад је био млад човек, имали смо на салашу неких двадесетак дудова, све је отресао и за то време попио литар дудоваче и није му ништа фалило. Данас, као да смо постали слабићи за дудовачу, а и дудовача готово да је пресушила, ретко ко пече ракију од дуда - испричао је Јанушко.
- Дудовачу слабо продајем, углавном је попије друштво, пошто често идемо на кулинарска такмичења, па увек понесем са собом да се нађе и наздрави - вели наш саговорник.
Ове сезоне дуд је слабије родио, јер је измрзао, нису му биле наклоњене временске прилике, а и сазрева десетак дана касније, него што је његов вршњак Ласло навикао.
- Својевремено сам тресао дудове, док сам био млађи и виткији, али сада већ не смем да се пентрам горе, јер му је крошња висока отприлике око 13 метара, а раширила се и покрива добар део дворишта, између две зграде. Лети када су највеће врућине, држи добру хладовину, која свима прија. Док се лист дуда некада користио као храна за свилене буде, појављивале су се и гусенице губара дудовца, па су знале да обрсте сво лишће, али у последње време, већ десетак година, гусеница губара нема никако. Можда су нестале због третмана усева хемијским препаратима у нашем атару, а дешавало се раније, да сваке године када отресемо и покупимо дудиње, у најезди гусеница нестајало је лишће. Када је било суво време, за недељу дана појеле су сво лишће - прича Јанушко.
Дудиње из Јанушковог дворишта дају изврсну ракију. Слатки бели плодови дају жестину, а док дегустирамо дудовачу, домаћин нас уверава да у комину не додаје ни грам шећера. Напомиње да воли понекад попити коју чашицу, али да се никада у животу није напио, иако је до сада био у 486 сватова, као стари сват, или вефењ, што је по обичају важна личност у мађарским свадбама…
Без обзира што сада живи у Бачкој Тополи, Јанушко брине о породичној кући у Кавилу, која служи за викенд боравке, па чак планира да половину куће уреди за издавање туристима.
Кавило је од Бачке Тополе на 25 километара, а Јанушко подсећа да је овде земља родна, а да се у близини некада одржавала Оборњачка пијаца која је почињала средом и завршавала у недељу. Салашари су износили своју робу, па су се ту снабдевали суботички пиљари, а сада је другачије. Оборњачке пијаце одавно нема, а уочи празника или због већег снабдевања житељи Кавила иду у куповину у Бачку Тополу или Суботицу.
Кавило данас има око 140 становника, а према речима Јанушка у селу никада није било више од 300 људи.
- То је мало мирно место, где никада није било већих невоља и проблема. Нема бољег места од Кавила. За Бачку Тополу сам се преселио када је син Чанад пошао у гимназију, јер нема аутобуског саобраћаја. Мештани Кавила раде свој посао, углавном се баве пољопривредом. Показало се ово место и као право седиште Салашког позоришта. Код нас се већ више од четири деценије спремају позоришне представе, па после премијере ансамбл Салашког позоришта одавде креће на турнеју по војвођанским местима - наглашава Ласло Јанушко.
Милорад Митровић
Пројекат „Панорама Бачке Тополе” реализује „Дунав Продукција” а суфинансира Општина Бачка Топола. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
