Да би преговори у тој области били успешно завршени, неопходно је да Србија настави јачање административних капацитета кроз унапређење постојећих административних структура и успостављање нових да би се успоставио ефикасан систем за спровођење одредби Заједничке политике рибарства до дана приступања у Европску унију.
Србија тренутно располаже са свега 8.290 хектара рибњака за производњу беле рибе, пре свих шарана, иако је потенцијал за производњу рибе у нашој земљи готово 25 пута већи и износи 200.000 хектара. По речима секретара Удружења за пољопривреду у Привредној комори Србије Ненада Будимовића, отварање поменутог поглавља је веома значајно за Србију. Он износи податак да је у Србији у 2016. години произведено 6.878 тона конзумне рибе, а заједно с уловом рекреативних риболоваца, то је износило укупно 8.947 тона.
– Од те количине, две трећине је чинила производња рибе у рибњацима – објаснио је Будимовић. – Потенцијал за производњу је велики и треба видети колико има неискоришћеног државног земљишта – утрина, које би се могле наводњавати и претворити у рибњаке.
Стручњаци процењују да би Србија могла производити 175.000 тона рибе те да нам сада пропада неискоришћено богатство. Да би се уредило тржиште рибе, напомиње Будимовић, неопходно је и боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг у том сектору. Он је додао да се ред у рибарству може увести једино тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе.
По подацима ПКС-а, Србија је остварила дефицит у продаји рибе јер је увезла 34.918 тона, као и прерађевина од рибе за 89,2 милиона долара, а извезене су 2.853 тоне, у вредности од 15,4 милиона долара. Проценат извоза рибе и прерађевина од рибе последњих месеци се повећава петнаестак процената, али још увек он није довољан у односу на капацитет којим Србија располаже. Будимовић подсећа на то да је у протеклом периоду изграђен значајан прерађивачки капацитет за прераду рибе по најсавременијим светским стандардима.
– Повећана је и прерада лососа, који се највише увози из Норвешке. Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза у односу на претходну годину и то је повећање од чак 88 одсто. Конзумна риба у извозу заузима 20 процената. Подаци кажу да рибу и прерађевине највише увозимо из Норвешке, Тајланда, Хрватске, Шпаније и Вијетнама, а највише извозимо у Италију, БиХ, Данску, Црну Гору и Француску – објаснио је Будимовић.
Боље него пре пет година
Мада Србија производи 25 пута мање рибе него што има потенцијала, подаци показују да се ипак протеклих година дешавао позитиван помак. Наиме, извоз рибе и прерађевина од рибе у 2016. години био је три пута већи него у 2011, док је увоз смањен 12 одсто.
Отварање тог поглавља донеће и финансијску подршку Европске уније па ће Србија добијени новац користити да унапреди и далеко увећа производњу рибе у рибњацима. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић истиче да ће финансијска подршка омогућити отварање фирми за производњу различитих врста рибе.
– Отварање поглавља 13 омогућава да у фокус ставимо област рибарства, која је код нас била запостављена, и да будемо што више заступљени на тржишту рибарства. Заинтересовани за узгој рибе за подстицајна средства ЕУ моћи ће да конкуришу већ од следеће године – указао је Недимовић.
Љ. Малешевић
