Помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Даринка Ђуран објашњава да грађани који су у поступку озакоњења својих објеката добли решење грађевинских инспектора о рушењу не треба да брину јер то не значи да ће њихов објекат бити срушен него да је објекат ушао у поступак озакоњења и да се то решење неће спороводити до правноснажно окончаног поступка озакоњења.
„Порука свим грађанима која добију решење о рушењу на основу Закона о озакоњењу не значи да ће њихов објекат бити срушен“, објаснила је Даринка Ђуран.
„Тим решењем таксативно је наведно шта грађани даље треба да предузму да би коначно свој породични или стамбени објекат озаконили, односно легализовали. Грађевински инспектор је по сили закона обавезан да у другој фази посутупка озакоњења донесе такозвана решења о рушењу, а оно заправо само значи да је објекат видљив на сателетитском снимку, што је добро и што је сигуран пут до озакоњења.“
Уз навођење да је објекат видљив на сателистком снимку, додаје, у решењу о рушењу наведно је шта од техничке документације треба доставити, како да се докажу имовинскоправни односи и коју таксу ваља платити.
Донето 90.000 решења
На територији Србије до овог тренутка донето је око 90.000 решења грађевинских инспектора, и више од 80.000 решења о озакоњењу. У јануару 2017. било је свега 30.000 донетих решења о озакоњењу, а полако се приближава броју од 100.000. Грађевински инспектори су до овог тренутка донели око 800.000 решења. Министарство је свим јединицама локалне самоуправе дало рок да до краја августа 2017. донесу решњења за све пописане објекте, њих 1,6 милион.
„Закон је први пут предвидео минималну таксу за озакоњење, која је за породичне и стамбене објекате до 100 квадратних метара свега 5.000 динара, од 100 до 200 кваратних метара је 15.000, и за веће од тога 20.000 динара, док је само за комерцијалне објекте одређене површине предвиђена највећа такса од пола милиона динара. Министарство је својим упутствима дало одређене могућности да се и за помоћне и економске објекте, када су на истој катастарској парцели, плати само једна такса од 5.000 динара“, истакла је Даринка Ђуран.
Иначе, спровођењем озакоњења, што се чини у три фазе, у буyет сваког града и општине ући ће велике своте јер од прихода од такси коју грађани уплате по основу таксе за озакоњење, 70 одсто иде у буyет сваког града и општине. Даринка Ђуран истиче да је препорука Министарства локалним самоуправама да тај новац улажу у развој комуналне инфраструктуре и локалне путне инфраструктуре да би управо ти грађани који су озаконили своје објекте добили одговарајуће услове за живот.
„У оквиру треће фазе, која ће трајати у наредне три године, биће пружена помоћ свим грађанима и општинама и градовима да реше оне сложене имовинскоправне односе с којима се суочавамо када говоримо о озакоњењу и да им на неки начин створимо услове да заиста све своје породичне и стамбене објекте у којима живе коначно озаконе“, закључила је Даринка Ђуран.
Д. Млађеновић
