Часописи, Летопис Матице српске: Црњански и Крф

Поезија Петра Матовића, Јулије Капорњаи и Драгице Стојановић отвара нови, јунски број Летописа Матице српске.
crnjanski
Фото: Youtube Printscreen

Прозу објављују Александра Ђуричић и Мирко Демић који доноси Путопис: од Швајцарске до Париза. У овом броју је и одломак из романа италијанске списатељице Габријеле Грејсон “Ајнштајн и ја” посвећеног Милеви Марић. У рубрици Есеји Летопис доноси рад Јована Делића који обогаћује контекст Плаве гробнице  путописним чланцима и путописима “Крф, плава гробница” Милоша Црњанског. Делић указује да је Црњански имао афирмативни однос према Милутину Бојићу и његовој песми “Плава гробница” и необјављеним интимним писмима које је читао на броду на путу за Крф. Крфски контекст је, по речима Делића снажно утицао на поему “Сербиа” Црњанског.

О рецепцији дела Мирка Ковача у Француској за овај број Летописа пише Миливој Сребро. До сада су на француски преведене три Ковачеве књиге “Животопис Малвине Трифковић”, “Небески заручници” и “Град у зрцалу”. Анализа “случаја Ковач”, како наводи Сребро није занимљива само зато што пружа увид у однос француске критике према овом писцу односно према његовом књижевном делу и оном типу политичког ангажмана који је он представљао током деведестих. Она нам такође може помоћи у разумевању призме читања кроз коју је, крајем прошлог века, посматрана у Француској српска књижевност и њени аутори.

Песникиња Тања Крагујевић пише о поезији Стевана Раичковића и једној од његових књига с почетка деведесетих насловљеној “Златна греда” о годинама одрастања и школовања у Сенти, где је и она провела детињство. “Настојала сам да разоткријем сваку улицу и кућу, сваки поменути угао, насип, цркву, и најмањи делић Сенте, да зађем у ондашње време и допуним, само за себе, оно што су Раичковићеве слике наговештавале и остављале као видљив, заводљив траг- онакав какав је заживео у свести дечака, и каквим га је писац, из рукописа своје фасцикле, најстојао уобличити као сведочанство о најзначајнијем периоду свог одрастања, али и најинтимније, стога и лирско штиво, са много назнака из реалног окружења и живота града”.

У рубрици Сведочаства Јован Пејчић пише о истраживањима Валентине Пулетић која већ три деценије исписује велику истраживачку књигу о српском народном књижевном стваралаштву Косова и Метохије од најстаријих времена до данас. Последње странице посвеће су критичким приказима нових књига, а Дејан Петровић пише о 48. Фесту.     

Н. П.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести