У рубрици “Есеји” објављен је текст Јована Делића о песништву Владислава Петковића Диса и Војислава Илића. Делић анализира Дисову песму “Војислав”, посвећену овом песнику идиле, и њихов однос према овом жанру, а са друге стране уочава још једну “линију додира” два аутора а то је дар за сатиричну поезију која није доминантна линија њиховог песништва, али је врло драгоцена и изузетних је естетских домета. Студија “Номадски дух Борислава Пекића” Радомира В. Ивановића у првом делу се бави односом стваралачког, аналитичког, синтетичког и критичког духа, а у другом расправља о Пекићевом доприносу наратологији и нарочити генологији.
Збирком “У наше време” Ернеста Хемингвеја која тематизује искуство Првог светског рата бавио се Драган Бабић. Како наводи аутор ова збирка, један од битнијих Хемингвејевих наслова и његова иницијација у свет књижевности, садржи неке од његових најуспелијих проповедака. Ови текстови доказују домете Хемингвејевих поетичких принципа, као и различите начине прозног обликовања ратног искуства и заметак су његовог каснијег рада. Песништву Николе Вујчића посвећен је есеј Александра Б. Лаковића у коме испитује присуство духовног и религиозног. По његовим речима књижевна критика то пренебрегава зато што није ни апологетско, ни пренаглашено, ни наметљиво испевано, већ је реч о самерљивом контемплативном доживљају свега и света, на шта нас је песник Вујичић навикао, а то је карактеристика његовог сопства и песничког бића.
Зденка Валент Белић анализирала је у свом тексту српске мотиве у драмама словачког драмског писца Јаноша Заборског (1812-1876) чије дело није доживело значајнију позоришну рецепцију. Са драме са српском тематиком он је инспирацију налазио у српској епској народној поезији сматрајући је историјски веродостојним извором. Зорана Ковачевић бавила се делом италијанско - кубанске књижевнице и интелектуалке Албе де Ссепедес чије је стваралаштво само делом представљено нашој читалачкој публици.
Летопис у овом броју доноси реч захвалности Ненада Николића, овогодишњег добитника награде “Никола Милошевић”, за најбољу књигу у области теорије и књижевности и уметности, естетике и филозофије коју додељује Радио Београд 2, а добио је за “Идентитет српске књижевности: прича о књижевноисторијској идеји” (Српска књижевна задруга- Партенон , Београд). Забележена је и реч Дамјана Ћулафића на представљању двојезичних српско-руских издања Његошевих “Луче микрокозме” и “Биљежнице” у Беранама. Последње странице посвећене су приказима нових књига.
Н. Попов
