ДАН БИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ: Присећање на пресељење

Библиотека Матице српске управо је прославила свој дан свечаном академијом у присуству бројних званица из јавног и културног живота, представника републичких, покрајинских и градских власти. За Дан Библиотеке Матице српске (БМС) установљен је датум (28. април) када је 1864. донета одлука о пресељењу Матице српске и њене библиотеке из Пеште у Нови Сад, а прослављен је данас.
Дан Златне књиге
Фото: Вања Фифа

Поздравне речи су на свечаној академији упутили Епископмохачки Дамаскин, председник Матице српске Драган Станић, који је истакао да је ова институција изузетно задовољна и поносна на своје установе међу којима је и БМС, и покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић, која је истакла да је част и привилегија честитати Дан БМС свима који чине њено непролазно али вечно трајање.

Фото: Вања Фифа

Беседу о књизи и библиотеци одржао је управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић, десет година на челу ове куће, која је, по његовим речима, украс српског библиотекарства.

- Као део јединственог система Матице српске, она је нека врста класичног књигохранилишта, у којем се осећа мирис и укус књига, али и модерна институција културе, која иде у корак с новим комуникационо-информационим технологијама – истакао је Селимир Радуловић. - Обележавајући Дан Библиотеке Матице српске, сећамо се 1838. године, када је донета одлука да се библиотека отвори за јавност, сећамо се и Саве Текелије, великог нашег добротвора, Јована Суботића, Јована Ђорђевића, Јована Радонића и свих других вредних српских културних посленика.

Упућујући речи захвалности свима, између осталих и најнепосреднијим сарадницима, и свим запосленима у Библиотеци Матице српске, на сарадњи и поверењу, Радуловић је напоменуо да „библиотечка етика не подразумева само изграђивање примереног односа с читаоцем, већ и примерено-племенитог односа унутар колектива и друштва, с другим кућама књиге, и призива, више свега, јединство етичког начела и професионалног приступа“.

Он је у својој беседи такође поменуо и да је у плану изградња новог магацинског простора на парцели Матице српске, јер је делатност БМС, већ неколико година, угрожена због недостатка магацинског простора за чување публикација. Како је подсетио, спроведене су припремне радње и сачињен је Протокол о заједничком деловању Матице српске и БМС на пројекту изградње нове зграде, који је усвојен на седници УО Матице српске, који је такође дао сагласност за израђено Идејно решење за изградњу новог магацинског простора. Привредни субјект„БраксПро“ доо Нови Сад израдиће пројектно-техничку документацију, с роком завршетка у другој половини 2024. године, након чега бии требало да се прибави грађевинска дозвола и почне градња овог новог објекта.

- Радујемо се, унапред, плоду, родљивом, у служби културе и књиге. Јер, будућност библиотека није техничко-технолошко питање, већ културално, вредносно, ако хоћете, и државно питање. Њихов статус, у било ком културном моделу, не оверава само однос према прошлости и традицији, према предањској свести, већ и према будућности – указао је Селимир Радуловић.

Фото: Вања Фифа

На свечаности јепроф.др Александру Јеркову уручена награда Златна књига Библиотеке Матице српске за 2024, коју му је доделиоје жири у којем су др Милан Мицић, председник,и чланови мр Гордана Ђилас, и др Зоран Ђерић, који је прочитао образложење.Награду Златна књига чине повеља, плакета, графика Драгана Стојкова и округли сто о делу добитника, као и зборник радова с округлог стола, који ће бити одржан у новембру.

- Чини ми част да сте ме додали низу изванредних добитника. Не знам да ли би ме хтели у друштву, ја им се, драгим пријатељима, радо придружујем. Одскора још једног од њих, мог Горана, нема са нама. Без њега сам још самљи док тражим више од онога што је могуће. Горан Петровић и његов роман о Деспоту Стефану Лазаревићу су јунаци Истине (српске) књижевности нареченог Јеркова. Та Истина би могла бити у средишту овог догађаја више но њен аутор Александар Јерков. Наше су књиге боље од нас, додао би Шкловски – навео је у својој беседи лауреат Александар Јерков. – Ову награду осећам као део моје Војводине.Мени то нешто посебно значи, ја сам војвођански Србин рођен и одрастао у Београду, такав да ми се причињавају сви моји дедови како данас, овде, стоје у низу, строги моји Јеркови, досежући унатраг неколико стотина знаних година. Данас је ту и део моје композитне породице, ту су и сви моји славонски, дакле панонски преци, и све моје бабе што су вазда волеле читати, до моје скоро стогодишње мајке.

Како се наводи у образложењу жирија, Александар Јерков на Филолошком факултету у Београду од 1984. ради као асистент-приправник, асистент, доцент, ванредни и редовни професор Српске књижевности XX века. У два узастопна мандата, др Јерков је био продекан за науку и међународну сарадњу,као и члан Савета и других тела Филолошког факултета. На овом факултету предаје предмете везане за српску књижевност XX века и посебне курсеве на мастеру и на докторским студијама. Предаје теорију културе, савремену херменеутику и теорију књижевности, а водио је предмете на постдипломским и докторским програмима у земљи и иностранству, где је и држао предавања.

Поред академске каријере, др Јерков је био уредник „Студента“, затим главни уредник „Видика“, главни и одговорни уредник Издавачког предузећа „Просвета”, уредник „Платоа” и главни уредник „Моно и Мањане“ (данас „Вулкан“) у којој је руководио и израдом Велике енциклопедије „Ларус“ у пет томова.

Књижевну критику пише и објављује од 1977. године, за коју је био награђиван више пута, добивши између осталог и награду „Милан Богдановић”.Објавио је низ књига и антологија.

Као управник Универзитетске библотеке, проф. др Јерков је руководио великим бројем пројеката од националног и међународног значаја. Допринео је обнови и консолидацији Универзитетске библиотеке, од поправке зграде, до развоја нових библиотечко-информационих капацитета, и оснивање Центра за рад са докторандима.

На овој свечаности су уручене и Захвалнице Библиотеке Матице српске, које су добили Драгица Мијовић, проф. др Жељко Вучковић, Народна библиотека „Стеван Сремац” из Ниша, и Народна библиотека Крушевац.

Н. Пејчић

EUR/RSD 117.0802
Најновије вести