Осим магазинских епизода објављено је и пар колор албума са њиховим авантурама па би се могло рећи да су они поприлично пополурни, посебно када су били у друштву са Марсупиламијем, а цртао их је Андре Франкен.
Много је тога о овом популарном двојцу је непознато и тако би и остало да нема албума „Спиру и Фантазио ванредна серија“ у издању „Darkwood“ (2015). Књига на више од 190 колор страница садржи чак четири албума из „Ванредне серије Спиру и Фантазио“ које је француски издавач „Дупиус“ објавио 1976. и 2003. године. Тако је тамошњим (а сада и овдашњим) читаоцима колико-толико откривена историја овог стрипа а она сеже, ни мање ни више, чак 80 година уназад све до 1938. када је на првој страни првог броја „Спируовог журнала“ рођен потрчко Спиру; наиме, директор хотела „Мусте“ је објавио оглас за потрчка који треба да буде „млад, весео, пријатне појаве, вредан, сналажљив итд.“ Али, кандидати су били све сем траженог па је директор отишао до уметника да му нацрта најновији модел потрчка што је овај и урадио а потом слику попрскао „водом живота“ и оживелог потрчка послао у свет! Оригинални творац Спируа је Роб-Вел од кога је „Дупиус“ 1943. откупио ауторска права. Стрип је ишао из руке у руку све док није стигао до легендарног цртача Жижеа који му је донео и прву славу. Због бројних обавеза Жиже је 1946. „Спируа и Фантазија“ предао младом Франкену који ће га стварати све до 1969. када је напустио стрип и посветио се свом легендарном јунаку „Гаши“. Јакој и самосвојној личности каква је Франкен није било лако наћи адекватну замену па је „Дупиус“ ангажовао више уметника (Фурније, Ник, Том и Жанри, Морван и Мунуера, Шалан...) који су се, дуже или краће, задржавали на серијалу. Серијал излази и данас и броји готово 60 редовних и десетине ванредних (самосталних, пригодних) албума.
Спиру је замишљен као дечак потрчко-лифтбој са препознатљивом црвеном униформом и капицом (уз мање измене фризуре тако изгледа и данас). Убрзо он добија другара – несташну веверицу Спипа. Жиже је 1944. увео новог јунака – Фанатазија, штркљастог новинара са немирним шишкама. Франкен је створио Марсупиламија, чудну зверку из Јужне Америке (коју је повео са собом кад је отишао из серијала). Стрип екипу чине и житељи села Шампињак (Гроф од Шампињака, Спируов и Фантазијев домаћин и друг у авантурама, самољубиви Градоначелник, пијанац Чокањон), неколицина репортера, луди научник Зорглуб, злочести Дон Вито Кортизоне (наравно, мафијашки бос), Занафио (Фантазиов зли рођак). С времена на време се појављује и Гаша Шепртља који се захваљујући својој упечатљивости „осамосталио“.
Спиру и Фантазио су у првим годинама углавном имали „обично необичне“ доживљаје какви су они (репринтовани и у овој књизи) из епизоде „Тенк“ (из 1947. прва Франкенова епизода), „Наследство“ или „Спиру и монтажна кућа“. Ове су причице базиране на простодушним заплетима (другари купују од америчких војника половни тенк који не умеју да возе па уништавају све око себе, да би открио шта је наследио Спиру мора добро да се помучи и оде чак у Африку, потенцијално уносан посао продаје монтажних кућа за плаже славно пропада) у којима доминирају десетке, гегови и јурњаве у стилу немих филмова а све исцртано у низу каишева са малим сличицама. Амбициознија је епизода „Робот Радар“ у којој наши јунаци морају да се боре са помахниталом технолошком новотаријом. Сукоб са лудим научницима и њиховим плановима односно експериментима-производима постаће једна од сталних тема серијала, баш као и путовања на егзотичне локације и сукоби са сваковрсним неваљалцима.
Понеке од побројаних работа, потеклих из писаће машине и пера различитих аутора, могу се видети и у овој књизи. Знатижељни читалац ће пратити и визуелни развој-одрастање Спируа и екипе када их је радио Франкен, односно њихове различите изгледе које су формирали други цртачи. Очит је и развој цртачких техника и склапања стрип табли као и усложњавање прича-авантура на шта ће утицати и задати број страница, али и амбиције сценаристе. Тако уз безазлене играрије („Фантазио и фантом“ Жижеа, 1946) настају и оне са социјалним сенкама (Роб-Велова епизода о црном боксеру Бубици и Спируу као његовом менаyеру, 1942-1943) или се приче усложњавају у преклапањима реалности и снова („Одмор у шуми Тандар-броћ“ Фурнијеа, 1973) све док се не стигне до стадијума у коме се пародира и парафразира историја самог серијала („Челично срце“ Шаланова, амбициозна, на жалост незавршена епизода, 1982).
Илија Бакић
