ДНЕВНИК У МАНЧЕСТЕРУ Родно место индустрије и најскупљег фудбала

Manchester, England, England - across the Atlantic See... певао је Клод Буковски у филму „Коса” пре равно 40 година док је стројевим кораком улазио у авион који га води у Вијетнамски рат. Четири деценије касније ми, представници различитих српских медија, у организацији „Еуробанке” стижемо у Манчестер, први индустријски град на свету и дом Манчестер јунајтеда, једног од најбољих и званично најскупљег фудбалског клуба на свету.
2
Фото: pixabay.com

Док ручамо у „Red Cafe„-у, званичном ресторану унутар стадиона Олд Трафорд - наш домаћин Роб нам прича како је у Манчестеру, у којем су објављени резултати Брегзита, већина људи гласала за останак у ЕУ. Данас, безмало три године касније - њихов број је, верује он, много већи јер у британском случају показала се изврнута верзија народне пословице: „Дала баба динар да изађе из кола, даће два да остане у њему!”…

Пијемо омиљено ирско „Гинис” пиво и слушамо о историји клуба који постоји од 1878. а под именом Манчестер јунајтед од 1903. Стадион на којем се налазимо отворен је 1910. али је од првобитне грађевине остао само један мали део, тачније стари тунел којим су фудбалери из свлачионица излазили на терен. Наиме, Олд Трафорд нису поштеделе Хитлерове бомбе које су 1940. падале по Манчестеру и бројним другим британским индустријским центрима. Нови стадион је отворен 1949. и он је непрекидно дограђиван и прилагођаван новим стандардима да би данас са својих 74.994 места био једна од најмодернијих спортских арена на свету. Од 2005. године - клуб је у већинском власништву породице Глејзер, Американаца јеврејског порекла. Према проценама магазина Форбс из 2017. - Манчестер јунајтед је највреднији клуб на свету - „тежак” 3.69 милијарди долара, испред Барселоне, Реал Мадрида и Бајерна. Занимљиво је да пето место на листи заузима други клуб из истог града, Манчестер сити. Иако од 2013. Алекс Фергусон није више први човек клуба, његово име свуда на стадиону и у целом граду помиње се са поштовањем на граници обожавања.

Након обиласка стадиона - трибина, ложа, свлачионица и сале за конференције за штампу - стижемо у музеј у којем су забележени најважнији детаљи из бурне историје клуба. Мене је посебно занимао део посвећен авионској трагедији у Минхену из 1958. Шта се догодило?

По поврату са утакмице са Црвеном звездом у Београду авион са играчима, новинарима и руководством тима слетео је у Минхен 6. фебруара 1958. Приликом трећег покушаја полетања у условима снежног невремена и бљузгавице на писти - авион је закачио заштитну ограду и срушио се - погинуло је 23 од 44 путника и чланова посаде. Голман Манчестер јунајтеда Хари Грег посебно се истакао у спасавању преживелих из олупине авиона.

Фото: pixabay.com

Погинуло је осам Јунатедових фудбалера, два тренера и секретар, осам новинара, два пријатеља клуба и два члана посаде. Трагедија је ођекнула у свету јер је Манчестер јунајтед предвођен Бобијем Чарлтоном, који је преживео, био у самом врху европског фудбала. Безбијеве бебе како су их звали по њихову менаyеру Мету Безбију - имале су прилику да постану трећи премиерлигашки тим са три узастопна наслова енглеског првака. Након несреће уследио је најтежи период у историји клуба, чак се размишљало о његовом гашењу.

Десет година после, друга генерација “Безбијевих беба” освојила је европску титулу са Yорyом Бестом и Денисом Лоуом али и двојицом преживелих - Чарлтоном и Билом Фоулкесом. У финалу је Манчестер  победио Бенфику 4:1.

Сутрадан, током шетње по центру града на тргу иза Градске куће пролазимо поред споменика Принцу Алберту који је подигла његова вољена Краљица Викторија, владарка Велике Британије у чије време је она била „империја у којој сунце никад не залази”. Иронија историје учинила је да се управо у тој Градској кући обелодане резултати Брегзита који је, чини се, учинио да у Уједињеном краљевству многима сунце „смркне”. Испред Градске куће налази се неколико спомен-плоча посвећених грађанима Манчестера погинулим у бројним ратовима током 20. века од они који су се борили у Великом рату, преко учесника Корејског рата до погинулих у нуклеарним експериментима на Божићним острвима у Тихом океану 1957.

Ту је и Chetham’s Library, најстарија јавна библиотека у Великој Британији, која је позната и као место на којем су се 1845. први пут срели Карл Маркс и Фридрих Енгелс. Сто поред прозора за којим су се срели, након чега је настао „Комунистички манифест” - до данас је нека врста светилишта које посећују „комунистички ходочасници” из целог света жељни остваривања дуговне конекције са оснивачима своје идеологије.

Неком другом богу моле се пар метара даље, у протестантској Катедрали окруженој процветалим стаблима трешње. Катедрала је као и стадион била тешко оштећена у немачком бомбардовању у децембру 1940. у којем је у граду укупно погинуло 684 људи.


Први индустријски град на планети

Последњи дан у граду провели смо у обиласку два значајна музеја. „Музеј науке и индустрије” отворен је у згради Железничке станице Манчестер, званично прве путничке железничке станице на свету, отворене 1830. године. Станица је затворена 1975. да би је три године касније градске власти откупили од Британских желеница по симболичној цени од једне фунте. Од 2007. ту се једном годишње одржава Међународни фестивал науке. Музеј посебно посвећено обележава прве дане индустрије на планети Земљи јер је управо овде, у Манчестеру, све почело. Индустријска револуција која је кренула крајем 18. века претворила је Манчестер у први индустријски град на планети. Милиони тона памука које су у то време брале руке робова широм света стизале су у Манчестер и памучно платно, лакше и једноставније за прање, сушење и одржавање од до тада најраспрострањеније вуне - постало је стандард када је о текстилу реч.


Време је за одлазак у храм који, по свему судећи ових дана има највише „верника”. На улазу на стадион Олд Трафорд налази велики натпис „All Red, All Equal„ („Сви црвени, сви једнаки”). Назив је то кампање којом клуб слави индивидуалност и поручује да су му сви највијачи једнаки - без обзира на боју коже, сексуалну оријетацију и друге разлике. Манчестер је ову кампању покренуо у сезони 2016/2017. и тако озваничио своје деценијама дуго определење против расизма и сваке врсте дискриминације. Било би занимљиво видети клубове у нашем региону али и целој Источној Европи да се на овај начин односе према различитостима и поручују својим фановима да им је сваки од њих битан без обзира на то одакле долази и ком богу се моли.

Ручамо у једном од ресторана у ложи намењеној покровитељима и партнерима клуба. Поред наших домаћина из „Еуробанке”, у истој ложи су и представници чувене чилеанске винарије „Casilliero del Diablo„ која је спонзор клуба и чија вина пијемо. Утакмица са Вест Хемом завршена је победом домаћина - 2:1, током полувремена смо се вратили у ресторан на по још једну чашу вина а након меча - на десерт и кафу. Родитељи са децом, стари, млади, жене и мушкарци и у ложама и на трибинама, тако ретка слика на нашим стадионима.

Малобројнији гостујући највијачи били су бучнији, али све је прошло у савршеном реду, без иједног инцидента а публика је приликом напуштања стадиона могла да купи сувенире - у званичној продавници или од „продаваца на црно” којима очигледно клуб допушта да шалове домаћег и гостујућег тима продају у кругу стадиона. Утисак након два дана на стадиону је да Манчестер јунајтед није случајно најскупљи клуб на свету: професионализам, посвећеност и етика - на сваком кораку.

Фото: pixabay.com

Победу „наших” прославили смо у пабу „Бритонс Протецтион„ на пар метара од нашег хотела. У историјској згради из 1806. некада су се  регрутовали војници па отуд назив паба. На једном од зидова налази се мурал посвећен „Петерлу масакру” („Peterloo Massacre„) - догађају из историје Манчестера када су пре безмало 200 година - 19. августа 1819. - наоружани војници на коњима упали у масу демонстраната који су протестовали против гушења парламентарних слобода. Том приликом погинуло је 18 људи, а чак 700 их је повређено у паници која је настала након упада коњице. Догађај који се збио на Тргу Св. Петра у Манчестеру је по месту Наполеоновог финалног пораза (Ватерло) добио име „Петерлу”.

        Роберт Чобан

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести