Манекенка која је ПОБЕДИЛА РАК тражила место на писти Викторије Сикрет – али... „ШЕСТ ЖЕНА, ТРИ БОЈЕ КОЖЕ, ЈЕДНА ТРАНС, ТРИ ПЛУС-САЈЗ, ТРИ СТАРИЈЕ ОД ЧЕТРДЕСЕТ – И ЈА ЈЕ ТРЕБАЛО ДА БУДЕМ ТАМО”
После прошлогодишњег Викторија Сикрет спектакла на којем је дебитовала, Ешли Грејем је истакла да је „одушевљена новом, инклузивнијом ером бренда”.
И заиста, империја доњег веша данас у понуди има и моделе за даме чије су телесне димензије веће од оних које се сматрају конвенционалним. Синоћ смо, осим легендарних „Анђела”, на ревији видели и плус-сајз манекенке, трудницу, транс модела, спортисткињу, али изгледа да за жене које су победиле рак – није било места. Тако бар мисли Бјанка Балти.
Кућа Викторија Сикрет озбиљно се укључила у стварање друштва у којем су сви добродошли без обзира на различитости – друштвене, старосне, етничке, сексуалне, визуелне... То смо видели и синоћ у Њујорку, на гламурозној писти.
Међутим, утисак је мало покварило отворено писмо које је дан раније у свом есеју објавила италијанска манекенка Бјанка Балти. Као што је познато, она се донедавно опорављала после борбе са канцером јајника, који јој је дијагностикован прошлог септембра.
Детаље тешке битке за здравље и живот лепа Италијанка радо је делила са светом. Чак се, само неколико недеља након хемотерапије, појавила на фестивалу Санремо и храбро стала на сцену без косе и обрва. Постала је и заговорница подизања свести о раку након што је открила своју дијагнозу, која је уследила после превентивне мастектомије, обављене 2022. године.
Све време док је трајало лечење објављивала је емотивне поруке, фотографије из болнице, снимке који су откривали како су се одвијали третмани, али и неке болне тренутке кроз које је пролазила. Када је све успешно приведено крају, поново је почела да се појављује на јавним догађајима, свесна да живот треба славити сваког дана.
„Ја сам једна од њих...”
Бјанка Балти (41) недавно се обратила Викторија Сикрет тиму са жељом да постане део овогодишње ревије, у име свих жена које се боре са раком. Она је већ шетала том гламурозном пистом 2005. године, када је изашла из огромне кутије заједно са Жизел, Адријаном, Алесандром и осталима. Међутим, није добила прилику да поново стави чувена крила.
Челници компаније очигледно нису схватили колико је то важно, како за њу, тако и за све који се суочавају са опаком болешћу. Њихов одговор није био потврдан.
Разочарана манекенка о томе је написала есеј на Сабстрак каналу.
„Једине ствари за којима жалимо у животу су шансе које не искористимо. Зато сам се запитала шта могу да изгубим и кренула у све то”, почела је своју причу, достављајући читаоцима текст писма које је послала компанији.
„Драги Викторија Сикрет... Последњих година пратила сам прелепу трансформацију вашег бренда – прави доказ посвећености различитости и инклузији. Видела сам жене свих величина, етничких припадности, пола и година како се појављују у вашим кампањама и на ревијама. Када сам видела и најаву да се шоу враћа, осетила сам нешто снажно и помислила – и ја ту припадам.”
„Поносно носим своје ожиљке”
„Једна од три жене суочиће се са канцером у току живота. Свака осма оболеће од рака дојке. Хиљаде ће се суочити са раком јајника. Ја сам једна од њих. Свакодневно ми пишу жене које се лече, оне које су преживеле, мајке, чак и деца која се боре са том болешћу, и говоре ми да им моје искуство улива наду.
Зато из прве руке знам колико нам је потребан неко коме можемо да се дивимо када се осећамо сломљено. Овог 14. октобра обележавам годину дана од прве хемотерапије, а ваша ревија је 15. октобра. Месец борбе против рака дојке. Живот не усклађује такве тренутке случајно.
Нисам најмлађа, немам најлепше облине, нисам ни у најбољој форми. Али сам снажна, храбра и жива. Носим своје ожиљке са достојанством, поносно показујем нову косу... Моје присуство на писти не би било само остварење личног сна, већ би послало поруку милионима жена: 'Живот се наставља упркос недаћама. Ниси мање жена. Ти си секси. Ти си незаустављива.' Ја сам живи доказ за то. Хвала вам ћете ово узети у обзир, не само због мене, већ због сваке жене којој су неопходне нада и снага.”
На писмо нико није одговорио потврдно. Бјанка Балти потом у есеју наводи да је била одушевљена када је схватила колико су се ствари промениле од њеног наступа пре 20 година, да је Викторија Сикрет сада бренд вођен свешћу о инклузији, прихватању различитости и аутентичности. То је инспиративно, додала је.
И њој је ове године било место на писти
„И ја би требало да прошетам на овогодишњој ревији. Не само зато што сам лепа, већ зато што представљам милионе жена које имају, имале су или ће имати рак. Желим да им покажем да дијагноза није крај лепоте, самопоуздања или сензуалности. Да ожиљци не бришу оно што јесмо. Да живот након канцера може бити храбар и испуњен.
Током 21 године каријере, била сам део индустрије која је често сужавала појам лепоте. Бела, танка, млада – муза каква се уклапала у ту верзију. Али моћ репрезентације нисам разумела док нисам добила рак. Када сам изгубила косу и добила ожиљке, одбила сам да будем потиснута у страну. И даље сам била Бјанка. И даље сам вредела.
Када сам погледала тај низ: шест жена, три боје коже, једна транс, три плус-сајз, три старије од четрдесет – схватила сам нешто врло једноставно и снажно – да би и ја требало да будем тамо. Као нешто што подржава, штити и подиже. Ниједан пацијент који боље од рака не покушава само да преживи. Ми покушавамо и да напредујемо. Јер напредак значи радост, самопоуздање, храброст да се погледамо у огледало и видимо не само ожиљке, већ снагу”, написала је Бјанка Балти.
„Хвала вам пуно, али...”
„Викторија Сикрет ми је љубазно одговорила: 'Хвала вам пуно, али ове године то није могуће.' И то је у реду. Кастинг је већ био одрађен. Овај корак сам направила зато што, откако сам се разболела, осећам одговорност да доносим наду не само женама које имају рак, већ свима који уче да поново живе након тешкоћа. Покушала сам. Није се десило. Али не кајем се.
Рак ме је научио да је живот прекратак да не покушамо, и да покушавање никада не убија. Викторија Сикрет, молим вас, не брините, нисам то схватила лично. Пре дијагнозе, нисам могла ни да претпоставим колико жена пролази кроз исто...
Никад није касно. Бројке расту сваке године, а жене којима продајете своје производе су исте оне које добијају дијагнозу рака. Ми смо ваша публика. Ми смо ваши клијенти. Ми смо ваше сестре, мајке, ћерке. И биле бисмо веома поносне да заступамо себе – као снажне, храбре, лепе и живе.”
