Карло је уз цео тим математичара, неимара, астронома и астролога, помно бирао историјски момент кад ће се склопити звезде да почне значајне послове. За градњу тог моста, сугерисали су му да ће, ако почне по бројкама које формирају знак моста, на Влтави остати за вечност. Тако и би.
Није случајно камен темељац постављен 1357, седмог дана деветог месеца у години, у пет сати и 31 минут. Карло је изабрао то време јер, кад се напише, добија се низ бројева 1-3-5-7-9-7-5-3-1. Зидан је од бохемијског камена, а по легенди, јаја и млеко су пристизали из целе државе да побољшају малтер за повезивање блокова.
Велелепни мост, који је постао симбол Прага, довршио је Карлов син, најпре је зван Прашки или Камени, а званично је добио име Карлов 1870. Дуг је 516 и широк готово десет метара, обезбеђен с три торња, од којих су два на Малој страни, а трећи у Старом граду. Украшен је с 30, већином барокних статуа, подигнутих 1700, по 15 с обе стране. Током дана врви од туриста из целог света, које дочекују и испраћају сликари, трговци и музичари.
Најзначајнији споменик на мосту је посвећен знаменитом Јану Непомуку, бискупу прашком и исповеднику супруге краља Вацлава Четвртог, Карловог наследника, чију прву жену је задавио ловачки пас, наводно по његовом наређењу, јер му није родила наследнике. Сматрао је да је она крива за то и зато треба да буде кажњена. Вацлав се опет оженио, али ни друга супруга није рађала, а пошто је у средњем веку за неплодност увек окривљавана жена, била је свесна да је чека иста судбина.
Свом исповеднику је причала своје страхове, а он јој говорио да ће све бити у реду јер бог све доведе на своје. Тешио ју је сваки дан, а опште је познато било да није волео Вацлава. Он је приметио да му жена сваки дан иде код бискупа, па је дошао код њега да се распита зашто се њих двоје свакодневно срећу, оптужујући их да кују заверу против њега. Био је убеђен у то да ће га неко збацити с трона јер га нико у народу није волео, за разлику од оца Карла.
Непомук није открио о чему се исповедала Вацлавова жена јер би то био неопростиви грех, а Вацлав, да спречи наводну заверу, наредио је да га муче, вуку мртвог по Карловом мосту, чија је градња моста била при самом крају, и одатле баце у Влтаву. По миту се у реци те ноћи појавио с неба одсјај пет звезда, које су сијале у води. Од тад су почела да дешавају нова чуда и исцељења око његовог гроба, касније направљеног у Катедрали Светог Вита. Две и по тоне сребра је уграђено у његову гробницу и још једна за анђеле изнад. Свети Јан Непомук је постао заштитник Прага, Карловог моста и уопште река и мостова, у католичком свету врло поштован. Приказан је с Христом у рукама, симболом вере које се није одрекао ни после мучења, и пет звезда на ореолу.
А на Карловом мосту додиром споменика Непомуку се замишљају и испуњавају жеље, при чему се не смеју никоме открити, али жеља мора бити остварива и несебична. Споменик се додирује левом руком, и то само тело Непомука, које је приказано наопако, као да пада у реку, мада посетиоци додирују све што дохвате, па и пса који је задавио краљицу. Водич упозорава на то да пса ни случајно не треба додиривати.
Кроз историју Карлов мост је претрпео више разарања. Поплава је 1432. оштетила три стуба, а трећи свод срушио се 1496. па су поправке трајале до 1503, годину после битке на Белој планини. Кад је 27 вођа буне против Хабзбуршке монархије погубљено 1621, староградски торањ је служио за истицање одсечених глава жртава, да би се зауставио даљи отпор Чеха.
Крајем 17. века и почетком 18. мост је добио садашњи изглед, кад су постављене барокне статуе на стубове. Пет стубова је оштећено 1784. па, иако се лукови нису срушили, саобраћај на мосту је неко време прекинут. Мост је одолео великој поплави 1845, а у револуцији 1848. није оштећен бомбардовањем, но, погођено је неколико статуа. Праг је почетком септембра 1890. задесила још једна велика поплава и прилично оштетила мост. Многобројни сплавови, пањеви и друге ствари које је ваљала стихија, пробиле су баријеру и запретиле мосту. Лукови су се срушили под великим притиском, два стуба пропала, а остали делом оштећени. Статуе Светог Игнација и Светог Ксавијера су пале у воду па су замењене Ћирилом и Методијем, а касније копијама оригинала.
Постављених 30 барокних статуа на огради стубова на мосту прилагођено је стилу готског моста. Већина је подигнута између 1683. и 1714. и представљају патроне тог доба, од којих су најпознатије Светог Лудгарда, Јана Непомука и друге. Пре шест деценија су замењене копијама, а оригинали су у Националном музеју.
Текст и фото: Милорад Митровић
