Карантин уведен као"лек" у Европи у 14. и 15. веку после куге

ТРСТ: Три кључне ствари и три најсигурнија лека у заштити од заразе Ковид-19: карантин, сапун и алкохол, су уствари древни изуми коришћени против лепре, куге..., подсећају ових дана медији у свету.
k
Фото: Tanjug (AP Photo/Niranjan Shrestha)

Карантин као мера за контролу сирења болести, историјски се везе за персијског мислиоца, Ибн Сина који је на Западу познат под именом Авицена (980-1037).

Био је лекар, филозоф, математичар, и физичар. Његово најпознатије дело је “Књига исцељења и Медицински канон”.

У тој медицинској енциклопедији од пет свезака, Авицена је први одредио 40-дневном санитарну изолацију, као метод за избегавање заразе Методу је назвао је "ал-Арба''иниyа" (четрдесете), која је у раном венецијанском језику дословно преведена на "кварантену".

Карантин је била обавезна пракса у болницама широм исламског света како би се спречило ширење лепре, и других заразних болести.

Карантин је почео чешће да се примењује у Европи, посебно у Венецији, за време и након куге црне смрти у 14. и 15. веку.

Израз "карантин" означавао је четрдесетодневни период када су сви бродови морали бити изоловани пре него што би путници и посада могли изаћи на обалу.

Успех ове методе у сузбијању ширења епидемија довео је до опстанка израза „карантин“ до данас.

Карантин сада означава све врсте санитарне изолације, чак и када траје мање од четрдесет дана.

Светска Здравствена Организација саветује строгу хигијену, прање и дезинфекцију руку, као једну од мера у заштите од смртоносног вируса.

Постоје докази о употреби материјала сличних сапуну у древном Вавилону који датирају око 2800. године пре Христа.

Сапун какав познајемо данас, први пут је произведен на Блиском Истоку у 10. веку, период који се назива “Златним добом ислама”.

Персијски лекар, алхемичар и филозоф Абу Бакр Мухаммад Ибн Закарија Ал Рази (854-925), познат на Западу као Расис, описао је неколико рецепата за израду сапуна.

У то време Сирија је била највећи производзач и извозник сапуна у друге делове исламског света и у Европу.

До 13. века производња сапуна проширила се на подручје Блиског Истока и Северне Африке, а главни произвођачи су били у Фезу, Наблусу, Дамаску и Алепу.

Алкохол људи већ дуго користе као анестетик и дезинфекционо средство.

Историчари су утврдили да први трагови дестилације алкохола датирају из 2000. године пре нове ере, у цивилизацији у долине реке Инд.

Дезинфекција алкохолом уведена је у првој багдадској болници, коју је 805. године саградио калиф Харун ал-Рашид. Ова се пракса проширила на исламски свет, захваљујући успеху употребе алкохола као дезинфекцијског средства, чији је резултат био повећање броја преживљавања пацијената који су подвргнути операцији.

Откривање дезинфекцијског ефекта алкохола довело је до тога да су европски језици прихватили изворни арапски назив (ал-Кухул), што значи "суштина", назив који произилази из методе дестилације.

Данас је глобална потражња за медицинским алкохолом достигла невиђени врхунац. Антисептички гелови на бази алкохола постали су нужни за очување руку без коронавируса.

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести