– Проблеме у виду пролећног умора изазива и чест боравак у затвореним просторијама током зиме, слабије излагање сунцу и сходно томе, недостатак витамина Де, недостатак витамина Це, смањена продукција серотонина, смањена физичка активност. Организам се споро адаптира на атмосферске промене карактеристичне за пролеће а то су: дужи дани, топлије време, нижи ваздушни притисак, честе промене времена, велике разлике у температури.
Колико неки други фактори који нису повезани с временом утичу на пролећни умор?
– Утиче стрес, а дуван и алкохол повећавају дејство слободних радикала, честица које оштећују организам на нивоу ћелије и директно се супротстављају антиоксидансима, на првом месту Це-витамину. Истакла бих да се током зиме смањује лучење серотонина, неуротрансмитера заслужног за добро расположење, па је и то један од разлога што се људи у пролеће осећају безвољно и меланхолично.
Пошто имате холистички приступ здрављу да ли можете да нам објасните како се може предупредити умор који обично и осећамо у пролеће?
– Саветујем правилну исхрану. Узимајте свеже воће и поврће, уносите балансиран оброк у коме има витамина, минерала, протеина али и угљених хидрата и масти. Уносите довољну количину течности, а пре свега воде. Предлажем редовну физичку активност и боравак на свежем ваздуху. Веома препоручљива активност је пола сата до сат свакодневне брзе шетње – тиме ћете задовољити оба ова услова.
Да ли је има и каква је разлика између хроничног и пролећног умора?
– Пролећни и хронични умор не треба мешати, то није исто стање. Хронични умор није повезан са годишњим добом и траје знатно дуже од пролећног. Пролећни умор није стање болести па сходно томе не постоје ни специфични дијагностички тестови за његово откривање. Уколико тегобе не трају дуже од четири недеље најчешће нема потребе за лабораторијским анализама и додатном дијагностиком. Сем што хронични умор траје знатно дуже од пролећног, он није повезан са годишњим добом. Ако постоји хронични умор свакако би се требало јавити свом лекару да би се искључиле друге болести које могу бити узрок као што су смањен рад штитне жлезде, анемија, срчана слабост, упале...
Да ли су и поред исхране богате свежим воћем и поврћем потребни и суплементи?
– Уносите нутритивне додатке, поготову ако сте изложени повећаном физичком или психичком напору или стресу. Нутритивни додаци природног порекла релативно брзо, а проверено успешно могу поправити ваше стање и помоћи вам да се осећате свеже, одморно и да будете пуни енергије. Да бисте то постигли биће потребне веће количине витамина Де и витамин Це који увек комбинујете са цинком. На овај начин можете успешно решити пролећни умор и значајно побољшати целокупно здравствено стање. Важно је да препознате сигнале које вам тело шаље и да их не занемарите – посаветовала нас је др Татјана Ристић.
Осим потребе за одмором да ли постоје и други симптоми умора?
– Може да се јави малаксалост, брзо замарање, болови у мишићима, на припојима и зглобовима. Ту долази и до честе промене расположења, понекад је у питању нервоза, а понекад су људи депресивни. Концентрација је слаба као и немогућност фокусирања на оно што радите. Синдром може бити и лош сан или да се будите уморни.
Да ли ови набројани симптоми могу указивати не само на „пролећни умор“, тренутни пад имунитета, него и на неки други здравствени проблем?
– Умор заиста може да доведе и до пада имунитета. А да ли знате који је орган најважнији за имунутет? То су наша црева и њихова флора. Слузокожа црева је први механизам одбране нашег имуног система. Уколико сте, осим набројаног, осетљиви на више од 10 различитих намирница, симптоми могу указивати и на синдром пропустљивих црева. Зато је важно да посетите лекара ако имате ове проблеме.
Шта је оно што би свако требао да чини да не би савладао пролећни умор?
– Да бисте решили пролећни умор није потребно никакво лечење већ само промена навика. Саветује се здрава исхрана, довољно сезонског воћа и поврћа, довољно течности, добар сан, редовна физичка активност и боравак на свежем ваздуху. Уколико имате потребу за поподневном дремком и повећаним одмором пратите сигнале које вам шаље ваше тело и препустите се дужем одмору. Смањите стрес кроз вежбе дисања, медитацију, јогу, аеробне вежбе. Смањење стреса допринеће вашем бржем опоравку, поправљању кондиције и субјективном осећају здравља.
Марина Јабланов Стојановић
