ПОСЛЕ 60. ОВО НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА ЈЕДЕТЕ, НЕМОЈТЕ ДА СЕ ШАЛИТЕ: Многи свакодневно конзумирају ову намирницу и не слуте шта раде свом организму

Постоје разлози због којих здравље нашег срца може да почне да опада како старимо.
e
Фото: Pixabay.com

Срце је један од најважнијих органа и зато је важно одржати га здравим. Али што сте старији, имате већи ризик од развоја срчаних болести. Национални институт за старење наводи да људи старији од 65 година имају већи ризик од проблема са срцем, укључујући мождани и срчани удар. Можда вам се неће свидети ова вест, али постоје разлози због којих здравље нашег срца може почети опадати како старимо, преноси Вечерњи.хр.

„Како старимо, долази до укрућења артерија, накупљања плака на артеријским зидовима и промена у срчаним мишићима што доводи до кардиоваскуларних болести“, објашњава др Бернардо Ацеведо-Мендез са Универзитета болнице Нор Шор и Лонг.

Фото: Pixabay.com

Наше тело – и стил живота – такође пролази кроз неке промене.

„Наше тело с годинама постаје отпорније на инсулин, повећавајући ризик од дијабетеса“, каже др Лаура Верде, водећа специјалисткиња за кардиоваскуларне болести у Конвива Кер Центру.

„Старији људи обично имају смањену аеробну кондицију због ограничења вежбања због болова у зглобовима и артритиса.“

Не можете контролисати годину у којој сте рођени и време, али лекари се слажу да можете предузети кораке како бисте побољшали здравље срца и живели дужи и здравији живот. Ако је то циљ, лекари кажу да ћете хтети да избегнете неке навике нездраве за срце.

Фото: pixabay.com

Ако имате више од 60 година и желите да одржите своје срце здравим, најважније је да избегавате храну која не храни срце. Иако ниједна храна није у потпуности искључена осим ако ви то не желите, лекари кажу да би је требало свести на минимум.

„Требало би да избегавате прекомерни унос натријума“, каже др Ацеведо-Мендез.

Високо прерађену храну такође треба конзумирати умерено, објашњава кардиолог др Надим Гело.

„Додавање соли вашим оброцима или конзумирање прерађене хране која садржи натријум придоноси развоју хипертензије, главног фактора ризика за болести срца“, каже Ацеведо-Мендез.

„Повећање крвног притиска оштећује крвне судове и повећава оптерећење на срцу.“

Фото: pixabay.com

Испитивање из 2023. године на више од 200 људи просечне старости од 61 године открило је да исхрана с ниским уделом натријума. тј. соли може снизити крвни притисак на начин сличан уобичајеним лековима за хипертензију. Високо прерађена храна такође није прошла добро у новијим истраживањима. На пример, студија из 2023. показала је да велика конзумација високо прерађене хране може повећати ризик од срчаних проблема.

„Следите образац здраве исхране с нагласком на целовитој, непрерађеној храни!, каже др Ацеведо-Мендез и препоручује давање приоритета храни као што су:

Воће

Поврће

Целовите житарице

Махунарке

Орашасти плодови

Риба

„Покушајте да користите биљна уља попут уљане репице, маслине и авокада уместо маслаца или нездравих тропских уља попут палминог или кокосовог“, предлаже др Ацеведо-Мендез.

Фото: Pixabay.com

А ово су остале навике којих се с годинама морате одрећи за боље здравље срца:

1. Седалачки начин живота: Сваки лекар помиње важност телесне активности.

„‘Редовно вежбање помаже у регулацији нивоа шећера, побољшава ХДЛ, тј. добри холестерол и смањује крвни притисак“, каже др Верде.

„Редовно вежбање такође снажно утиче на расположење и може помоћи у регулацији хормона који могу придонети осећају депресије или тескобе – а сви они придоносе ризику од срчаних болести.“

2. Пушење: Др Гело наглашава да је важно одвићи се од ове навике ако је имате.

„Пушење значајно повећава ризик од срчаних болести, а престанак пушења може смањити тај ризик“, каже.

Фото: Tanjug/pixabay.com, ilustracija

3. Прескакање лекарских прегледа: Знакови болести срца нису увиек очигледни. Редовни прегледи могу осигурати реаговање пре него што ствари постану озбиљније.

„Увек препоручујем људима да унапред закажу посете свом лекару уместо да чекају симптоме који би могли указивати​​на нешто озбиљније“, каже др Гело.

„Требало би да разговарате са својим лекаром ако приметите да не можете да ходате колико сте пре или се више умарате у свакодневним активностима“, каже др Ацеведо-Мендез.

„Потражите хитну лекарску помоћ ако осећате симптоме као што су отежано дисање, нелагода у грудима, отицање ногу, неправилан рад срца или умор.“

(Espreso/Nova.rs/Prenosi M.M.)

EUR/RSD 117.1262
Најновије вести