Индекс демократије 2018: Србија задржала исто место

ЛОНДОН: Србија је на Индексу демократије за 2018. годину британског недељника "Економист" са 6,41 поен, на скали од нула до 10, задржала исто место као и претходне године, и спада у категорију такозваних "мањкавих демократија" која обухвата земље са поенима од 6 до 8.
The-Economist_620x0
Фото: economist.com

У исту категорију је сврстана и Хрватска са тек незнатно бољим индексом од 6, 57 поена.

Црна Гора и Босна и Херцеговина су пак рангиране у категорију "хибридних режима", а у коју спадају земље с поенима од 4 до 6, при чему Црна Гора бележи 5,74 поена у 2018. години, а БиХ 4,98.

Индексом демократије обухваћено је 167 земаља, а оцењене су по 60 показатеља у пет широких категорија, које обухватају изборни процес и плурализам, фунцкионисање владе, политичко учешће, демократску политичку културу и грађанске слободе, појашњава "Економист".

Земље које, по Индексу демократије, имају од 0 до 4 поена заведене су под категоријом "ауторитарних режима", док оне које имају од 8 до 10 поена спадају у категорију "пуне демократије". 

У самом врху "Економистове" лествице су, као и досад, нордијске земље - Норвешка је на првом месту са 9,87 бодова, Исланд на другом са 9,58 и Шведска на трећем са 9,39. На четвртом је Нови Зеланд са 9,26 поена, а још једна скандинавска земља, Данска, на петом је месту са 9,22 бода.

С друге стране, на неславном последњем месту нашла се Северна Кореја са свега 1,08 бодова, док је на претпоследњем - Сирија са 1,43 бода. Није много даље одмакао ни Конго, са 1,49 поена, као ни Централноафричка Република са 1,52, при самом дну скале је и Чад са 1,61 бодом, а све набројане земље од Северне Кореје до Чада спадају у категорију "ауторитарних режима".

На основу најновијег Индекса демократије, британски лист закључује да је демократија престала да опада у 2018. години.

Према закључцима "Економиста", само 4,5 одсто људи у свету живи у "пуној демократији", али је укупан глобални резултат остао стабилан у 2018. години, први пут у протекле три године.

Само 42 земље су забележиле пад, у поређењу са 89 земаља у 2017. години, што је охрабрујући знак јер је 48 земаља побољшало свој индекс демократије, наводи британски недељник.

Најупечатљивији помак огледа су у учешћу жена - у протеклој деценији тај показатељ се побољшао више него иједан други према критеријумима "Економиста", а до тог побољшања, указује лист, долази у јеку опадања поверења у демократију.

Британски недељник напомиње да су у протеклим годинама претње по демократију широм света постале све очигледније - од гашења "арапског пролећа", доживотне владавине кинеског лидера, изборних победа популиста са ауторитарним тентенцијама на Филипинима, у Бразилу и Мексику, до подривања демократских институција у Мађарској, Турској и Пољској.

EUR/RSD 117.2028
Најновије вести