Студија износи могућност да би економско слабљење Русије могло да изазове конфликте Москве са суседним земљама у циљу реинтеграције одређених енклава.
У студији се наводи да би такви “војни кофликти довољно близу Европе” могли да утичу на то да се умеша и Европска Унија.
Аналитичари који су израдили ову студију за потребе Европског парламента предвиђају да ће се, дугорочно гледано, Русија суочити са јаким економски притиском изазваним падом броја радно способних у земљи, падом вредности нафте и природног гаса, али и транзицијом после силаска председника Путина са власти.
Све то ће отворити простор за конфликте са суседима и иредентистичке покрете. Земља ће настојати да поново припоји енклаве под руским утицајем. Неки од ових покрета биће изведени дипломатским путем, али погрешна процена доводи и до војног конфликта који ће довољно близу Европи да изазива учешће ЕУ, наводи се у докумету који је намењен европским посланицима, али не представља званичан став Европског парламента.
Студија даље наводи да у том случају европске “војне акције и мировне снаге неће бити употребљене” због страха од директне конфронтације Русији, али да ће шеф ЕУ дипломатије имати најзначајнију улогу у свим разговорима поводом насталог спора.
Документ помиње могућност да би Русија у циљу скретања пажње са домаћих проблема могла војно да се ангажује у акцијама ван својих граница, као и да би применила сајбер и информационе нападе на Европске институције и појединце.
Када су САД у питању, Глобални трендови до 2035. године наводе да ће доћи до “релативног назадовања” земље, што ће водити стварању мултиполарног система у коме ће доћи до веће компетиције између САД и њених најближих ривала.
САД ће остати највећа војна сила у 2035. години и најјачи играч у међународном систему, али са предношћу мањом у односу на ону коју има данас према другим играчима. Биће неодлучне да своју снагу користе у великим операцијама и зато се очекује да САД имају много мању моћ када је у питању глобална безбедност у односу на ону коју су поседовале још од 1990. године, закључује се у анализи Истраживачког центра Европског парламента.