„Дезире“: На трагу енглеске школе црног хумора

Основна занимљивост средишњице програма Фестивала савременог позоришта „Дезире“ у Суботици, било је гостовање позоришта „Скене“ из Будимпеште с представом „Елизабета Прва“, која је настала

у копродукцији са трупом „Вадли“. Комад Пола Фостера режирао је Ремус Сиксаи.

Пол Фостер је познат по томе што је један од оснивача култног њујоршког независног театра „Ла мама“, а његов комад „Елизабета Прва“ сложено је дело сатиричног призвука. Повратак у епоху уопште није бег од реалности, напротив. Осим што је утемељила Енглеску као протестантску, капиталистичку, империјалну силу која и данас дрма светом, Елизабета Прва је занимљива и као фигура владара, односно као метафора политичке моћи. Фостер о њој пише са лакоћом. Трупа која се нада да ће стићи и до двора, увежбава представу у којој су главни протагонисти краљеви и краљице (Енглеске, Француске и Шпаније). Баш тако, из позоришта у позоришту, Фостер успева да опише пун круг не само око политике, него образовања, религије и економије, као чврсто и нераскидиво повезаних. Оно што је неминовно све време присутно као тема – опет је позориште, глумачки позив као својеврстан коментар владајућег „лудила“, а у ствари крајње рационалног система користи.

Ремус Сиксаи, који је са трупом „Вадли“ у Мађарској већ имао успеха, стилом рада подсећа на Белу Пинтера, чувеног мађарског позоришног аутора. Необичан избор комада, добро промишљен избор глумаца који су способни да стварају, да буду коаутори, и естетика која наизглед лако спаја класична театарска средства са савременим сензибилитетом, формула су успеха. Из сцене у сцену, представа „Елизабета Прва“, баш на трагу енглеске школе црног хумора, засмејава и застрашује гледаоца.

Публика фестивала „Дезире“ у Суботици, у уторак је могла да види још једну трупу из Мађарске, позоришну трупу „Форте“ коју је основао и води редитељ и кореограф Чаба Хорват. У представи „Велика свеска“, рађеној по роману Аготе Криштоф, они су показали како се на основу књижевне литературе (романа), може направити јединствен сценски језик, наратив у ком се, уз мноштво ликовних и музичких симбола, комбинује приповедање и физички театар на начин да они не буду једно другом илустрација.

И. Бурић

 

EUR/RSD 117.6147
Најновије вести