Они су представили заједнички филм „18 % сиве“ који је приказан претпоследњег дана фестивала у Такмичарском програму, где је Гавански глумица и ко-сценариста, а Чучков редитељ, у причи о фотографу Заку из Бугарске, који одлази на путешествије из Лондона у Берлин након што га жена напусти.
Да ли путовање мења јунака, једно је од питања које се провлачи кроз филм, а редитељ сматра да мушкарци иначе имају кризу идентитета у средњим годинама, а да се његов јунак свакако променио током филмске приче.
Гавански је одиграла главну женску улогу особе која је спремна за промене, бори се у иностранству да успе, савремена жена, и није спремна на компромисе, како је види глумица.
Остварење је реализовано у копродукцији са више земаља: Бугарска, Немачка, Северна Македонија, Србија и Белгија, а тако је једино и било могуће, истиче режисер.
Такође, глумица је и режирала филм „Дан жена“ у програму „Нови европски документарни филм“, такође приказан јуче у Арт Цинема „Александар Лифка“ у Суботици, као копродукција Британије, Немачке, Русије и Бугарске.
Дело приказује животе жена у великим друштвеним променама, са акцентом на руски фенимизам.
"У Енглеској где живим, прича се много о ткз. „доубле бурден“ (двоструки терет), како жена може и једно и друго, практично све, чак и социјализам је говорио да су жене и мушкарци једнаки, да жена треба да ради, и било је пуно услова за посао да би супруга изашла из куће“, објашњава Гавански тежиште свог филма, названог према чувеном празнику.
Кроз филм „18 % сиве“ провејава та танка нит где се не може лако одвојити где је лични живот глумице, а где њеног лика, и на то протагонисткиња каже да и њени филмски ликови и она живе у Енглеској, те је сигурно и она саосећала неке ситуације у животу као у филму.
„Границу је тешко направити између мог лика и мене саме у овом остварењу, али да је та граница скроз доле, не бих могла да је глумим“, искрена је глумица и писац сценарија.
Она има необичан животни пут, рођена је у Београду, мајка јој је из Бугарске, а са 13 година је отишла да живи у Русију, јер јој је мајка тамо добила посао, а после 4 године тамо сели се у Енглеску, и подвлачи да јој је до 17. године све било доста узбудљиво и динамично.
Кратак експериментални филм „Паралелни токови“ тандема Лука Папић - Бранка Мајсторовић представљен је са споменутим ауторима, што је чинио и завршетак сусрета са гостима 27. издања фестивала на Палићу.
Паралелне димензије, токови мисли, интернета и историје неке су од тема којима се бави овај филм од девет и по минута у селекцији „Млади дух Европе“, које бира Нил Јанг, а приказан је синоћ (17.09.) на отвореној сцени биоскопа Абазија на Палићу.
Младим синеастама веома значи пласман и пажња на овако великом и обимном фестивалу, а посебно им је драго, јер су у овој селекцији остварења са веома слободном формом.
