Напето ишчекивање које је трајало 20 месеци завршило се у недељу када је прва епизода сезоне („Зимоврел“) емитована пред чак 17,4 милиона људи, чиме је постала најгледанија емисија у једном дану у историји те кабловске телевизије (ХБО) која је основана далеке 1978. године. Наравно, очекује се да овај рекорд буде оборен већ следећег месеца када буде емитована последња епизода серије.
Додајмо на ово бројку од 55 милиона пиратских скидања за само један дан, и постаје јасно колико је ова серија невероватно популарна. Осма сезона биће најкраћа до сада са свега шест епизода, а финале серије које потписују Давид Бениоф и Д. Б. Вајс заказано је за 19. мај.
Нажалост, откако су остали без материјала из Мартинових књига, главни продуценти и аутори серије, Бениоф и Вајс имају озбиљних проблема са сценаријом, што је било очигледно и у првој епизоди ове сезоне. Критичарка „Тајма“ Џуди Берман без превише одушевљења “Зимоврел” духовито описује као поновни састанак дисфункционалне породице који се никако не завршава.
С друге стране, добро редитељско решење су паралеле са првом епизодом серије, сниманом пре више од осам година: занимљиво је, а често и дирљиво видети какву је пустош на телима и душама јунака оставио проток времена, али је чудно што се чини као да сценаристи овај пут не знају до краја шта хоће са ликовима. Недостатак смислено успостављених односа и јасних конфликта између ликова и даље је један од главних проблема постмартиновске “Игре престола”. У првој епизоди прве сезоне напетост међу ликовима је била готово опипљива, док у овој, и поред у дуге историје међусобних односа, ликови бесциљно тумарају Зимоврелом, скоро случајно налећу једни на друге, и разговарају млаким уопштеним реченицама надајући се да ће напетост подићи њихови дуги погледи и значајно подигнуте обрве.
Ни Берманова није много више благонаклона у “Тајму”, скрећући пажњу на још један проблем: “Из неког разлога серија последње две сезоне покушава да у 13 епизода покаже оно за шта је потребно бар њих двадесет”, додајући да епска прича која је била најбоља када је стрпљиво развијала ликове и детаље, сада јурца безглавом брзином према финалу.
Остаје питање да ли је стварно било потребно сав буyет уместо на озбиљнији сценарио и више смисленог времена са ликовима, “спуцати” на узбудљиви лет змајева (који смо, у разним варијантама, већ милион пута видели на малим и великим екранима, од Харија Потера који се стрмоглављује над Хоговортским језером јашући на хипогрифу до призора из “Како да тренирате сопственог змаја”)? И поред виших претензија, нарочито у првој сезони, и неколико маестралних епизода (рецимо окупације Краљеве Луке у другој сезони) “Игра престола” ипак није успела да се уметнички вине изнад забавног феномена популарне културе.
Ипак, треба уживати у ономе што нам се нуди: од шоља, мајица, печата и гаћица са грбовима омиљених зараћених кућа, преко кладионица у којима је могуће погађати расплет, видеа у којима фанови снимају реакције на епизоде, до Редита који је дозволио корисницима да се гласањем одлуче ко ће бити њихов краљ и поделе се на дивизије, серија пружа могућност сваком да буде део забавне игре коју може да подели са људима широм света, а то, ипак, и није тако мала ствар.
Настасја Писарев
