Кинески редитељ Хуаћинг Јин: Изазов документарног филма

Упоредо са снажном експанзијом кинеске кинематографије, чији филмови плене публику широм света и освајају признања на најпрестижнијим фестивалима, подједнако су уочљиви и успеси аутора документарног филма из најмногољудније земље на свету.
film, freeimages
Фото: Freeimages

Њихова остварења такође изазивају велику пажњу гледалаца, наилазећи на одличне ођеке критике и фестивалских жирија. Међутим, упркос бројних успеха документариста из Кине, који сведоче о постојању једне сјајне и значајне документаристичке продукције, чини се да ствари изгледају другачије, бар гледано из угла самих кинеских режисера.

Хуаћинг Јин, један од најистакнутијих кинеских редитеља, чији су документарци пожњели низ награда на великим светским филмским смотрама, говорећи о положају документарног филма у његовој земљи, каже да тамошња публика заправо не познаје домаће документарце, те да је, услед стицаја различитих разлога, за кинеске ауторе веома тешко да снимају документарне филмове. А Хуаћинг Јин је до сада снимио низ сјајних и врло запажених остварења, у којима се храбро и бескомпромисно суочава са озбиљним и врло комплексним темама данашњег света.

Његов филм “Живети са срамом” тако бележи мучну свакодневницу скупљача бачених ствари на огромном отпаду у граду Фенђиангу, где се стиче смеће из целог света, показујући мрачно наличје бесомучног конзумеризма данашњице, док остварење “Тибетанка” суптилно и прецизно уочава контрастну супростављеност поштовања тибетанске традиције, које одликује јунакињу, са хаотичним, збрзаним животом савременог Пекинга. Паралелно са редитељским ангажманом, Хуаћинг Јин активан је и као предавач на бројним универзитетима и радионицама документарног филма у Кини и у иностранству, учествујући у организацији низа филмских фестивала. Говорећи о положају документаристике у данашњем свету, Хуаћинг Јин помало песимистично констатује:

Ја сам, заправо, веома забринут, јер данас су веома ретки редитељи који су спремни да се храбро и одговорно суоче са темама које доноси данашњица. Искрено, волео бих да знам због чега се већина филмских аутора данас окреће од таквих тема, од озбиљних социјалних проблема, већ снимају забавне филмове, путописе, сторије о дивљим животињама, филмове о егзотичним крајевима и о тамошњој храни. Вероватно је ту главни мотив новац, јер снимајући такве ствари, које публика воли, аутор може добро да заради, да купи кућу, да финансира луксузан живот. Ја, међутим, сматрам да се морају снимати и документарни филмови у којима ће се приказивати такозване “тешке теме” и важни друштвени проблеми. Јер, ако се ти проблеми озбиљно и одговорно прикажу људима, то је већ један корак ка њиховом решавању.   

По редитељевим речима, не само Кина, већ и све друге земље широм света сусрећу се са веома тешким и комплексним тешкоћама, драматичним сукобима и социјалним превирањима, који судбоносно мењају живот и ситуацију људи који тамо живе.

Када се такве ствари догађају пред нашим очима, потребно је да и редитељи документарног филма буду присутни и снимају то што се тамо дешава, да би шира јавност имала увид и сазнање шта се то и због чега догађа, истиче Хуаћинг Јин.

По његовом мишљењу, данас нема много редитеља који су спремни да то раде на прави начин, поштено и објективно.

Ту се појављују и друге тешкоће: сматра се да такви филмови “не пролазе” код публике, тешко је наћи продуценте и паре за снимање, а када се филм и сними поставља се питање како га приказати гледаоцима? И суочени са таквим препрекама аутори неретко одустају. Што се мене лично тиче, ја сам песимиста када гледам на данашњи положај документарног филма, али сам оптимиста у погледу тога да ћу наставити да радим као и до сада, каже кинески редитељ.

На питање да ли се положај документарног филма у Кини у новије време мења на боље, Хуаћинг Јин одговара да у тамошњој кинематографији постоји неколико одличних и цењених аутора документарног филма, које веома поштујем, који су врло талентовани и њихови филмови су остварили много успеха и побеђивали на важним светским фестивалима, као што је фестивал у Кану или фестивал у Венецији.


Узбудљива херцегновска селекција

Хуаћинг Јин, који је недавно боравио у Херцег Новом као председник жирија у категорији документарног филма, каже да је селекција била одлична и врло узбудљива.

Неке од ових филмова показаћу својим студентима. Међу овим документарцима има снажних и веома храбрих остварења талентованих аутора и надам се да ће они и у будућности наставити да снимају такве филмове, рекао нам је познати кинески редитељ.


Нажалост, публика у Кини веома мало зна о њиховом раду. То није добро и није фер. Због тога, као што сам рекао, њихови филмови се не приказују кинеској публици, ни у биоскопима ни на телевизији, једино их можете видети на интернету. Мислим да је то веома лоше и за нашу публику и за те редитеље, као и за све људе који воле документарце и који желе да их гледају.      

Говорећи о свом филму “Тибетанка”, остварењу које се бави сусретом и сукобом традиције и модерног урбаног живота, које је освојило прву награду на прошлогодишњем Фестивалу документарног филма у Техерану, аутор објашњава:

Тај филм је заправо мој покушај сагледавања актуелне ситуације у Кини. Данашњи Пекинг је апсолутно капиталистичка метропола, тако да ме је ситуација у којој се нашла Тибетанка Дролма, дошавши у овај мегалополис са жељом да људима у Пекингу представи традицију свога народа, навела на питање: да ли је можда модерна цивилизација непријатељ традиције и религије. То је тешка контрадикција са којом се Дролма суочила и коју ће она морати да прихвати да би се интегрисала у друштво, али и да би сачувала себе. Занимљива је и нелагодност са којом она долази у Пекинг, јер она каже да не може да прихвати да се ту једе псеће месо, док људи на Тибету поштују псе. Овај филм посредно оцртава и друштвене проблеме са којима се суочавају житељи Тибета, којима је тешко да дођу до пасоша и није им лако да путују у иностранство. И ја сам имао тешкоће са добијањем пасоша када сам одлазио да снимам на Тибет, тако да сам осетио тешкоће тамошњих људи. Ипак, на крају, Дролма добија пасош и она са оптимизмом гледа у будућност, тако да се и мој филм завршава нотом оптимизма.

М. Јанковић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести