Први пут се српски филмови приказују у Пекингу ван фестивала, а отварању је присуствовала делегација Министарства културе и информисања Србије предвођена министром Владаном Вукосављевићем, амбасадор Србије у Пекингу Милан Бачевић, представници града Пекинга, као и редитељи Горан Радовановић и Младен Ковачевић и Мирољуб Вучковић, шеф међународне сарадње у Филмском центру Србије.
Вукосављевић је у поздравном говору подсетио да је Србија партнер Кине у оквиру пројекта „Један појас, један пут“, који је иницирао председник Народне Републике Кине Кси Ђианпинг, као и на традиционално пријатељство двеју земаља, што представља додатну основу да Србија израсте у центар кинеског улагање у том делу Европе.
Министар је нагласио да „Недеља српског филма“ представља један од ефикасних начина за даље унапређење сарадње не само у области културе.
Наша намера је била да прикажемо диверзитет савременог српског филма - богатство филмског израза, занимљиве теме, филмове који представљају изазов и за публику и за критичаре, истакао је министар.
Он је казао да се у Србији годишње сними између 20 и 35 играних филмова, од чега је половина рађена у копродукцији са страним продуцентима, и додао да се све више страних филмова снима у Србији, пре свега захваљујући стимулацијама за снимање аудиовизуелних дела које омогућавају страним продукцијама повраћај средстава у износу од 25 посто.
Вукосављевић је поменуо да је овог лета у Србији снимљен први кинески филм „Belgrade Escape“ у режији Ванга Жонгјана у коме главне улоге играју кинеска звезда Ендрју Каи Лин и познати српски глумац Драган Мићановић.
Редитељ Жонгјан је изабрао Београд за снимање због вибрантног духа града, провокативне атмосфере и одличних услова за снимање, рекао је министар.
Следеће године ће се кренути у реализацију филмског пројекта Мирослава Момчиловића „Кинески без муке“, договорено је на састанку помоћнице министра културе Србије за савремено стваралаштво и креативне индустрије Иване Дедић и заменика директора Кинеске администрације за филм Жианга Ксиаолинга.
Поред тога, како је казала Дедићева, наша делегација је понудила и да један кинески уметник буде гост Феста следеће године у својству члана жирија, а договорено је и да се наредне године у Београду организују „Дани кинеског филма“.
Са замеником директора Државне администрације за радио и телевизију Фан Веипингом договорено је да се потпише Споразум о сарадњи с Радио телевизијом Србије и да се омогући размена медијског садржаја који поседује кинеска страна, а који се тиче науке и уметности.
Иначе у Кини постоји 2.600 ТВ станица и 80.000 продукцијских кућа, а 80 станица има програме из области науке и културе.
Министар је додао да би следећи корак могао да буде договор између двеју влада о филмској копродукцији.
Биоскоп Golden Avenue ће ових дана бити у знаку српског филма, а публика је већ на првој пројекцији показала велико интересовање за српску кинематографију.
Вукосављевић је и симболично предао филмску траку придруженом директору Јавног одељења пекиншког комитета Комунистичке партије Кине и директору Пекиншког центра за промоцију културе и креативних индустрија Меи Сонгу, који је званично и отворио манифестацију.
Радовановић: Кинеска публика препознала емоцију у “Енклави”
Кинеска публика је имала много питања за редитеља Горана Радовановића након пројекције филма „Енклава“, што према његовим речима, показује да су препознали емоције које тај филм носи.
“Реакција је била сјајна, доста емотивна и имао сам утисак да су људи заиста искрено, дубоко доживели филм”, изјавио је Радовановић Танјугу након пројекције филма и разговора са публиком у пекиншком биоскопу “Golden Avenue”.
Филм је, као и на свим другим континентима, где је претходно приказан, изазвао врло емотивне реакције гледалаца.
“Највише их је занимала емоција, детињство, рат, та немоћ, повређено детињство, све оно што занима људе широм света”, приметио је Радовановић.
Каже да воли и када се свој филм прикаже и у Ларазевцу, али је лепо комуницирати са људима из далека.
“То је потврда да креирамо универзални језик и да наше дело постаје део неких људи који живе далеко”, додао је он.
Шеф међународне сарадње у Филмском центру Србије Мирољуб Вучковић рекао је да су желели да покажу разноврсност савремене српске кинематографије и да је “Недеља српског филма” резултат Меморандума о сарадњи који су потписали прошле године са Пекиншким бироом за штампу, радио и телевизију.
“То је велики корак у препознавању могућег партнерства које је потврђено и на серији састанака које смо имали данас и које ћемо имати сутра. Ти састанци су везани за сарадњу у области продукције, заједничког наступа на трећем простору и за сарадњу у процесу дигитализације биоскопа у Србији”, истакао је Вучковић.
Он је рекао да је захваљујући Уредби о стимулисању продукције аудиовизуелних дела, која је усвојена 2016. године, две кинеске продукције су добиле повраћај дела средстава утрошених за снимање у Србији и том приликом српски партнери нису били копродуценти већ су били носиоци техничких услуга.
“Наш циљ је да се потпише уговор између Кине и Србије у области заједничке продукције, а као још једна последица потписаног меморандума је избор филма ''Кинески без муке'' за пилот пројекат на плану копродукције Србије и Кине. Тај пројекат је у фази развоја и у Србији и у Кини јер свака продукција поштује правила игре у земљи партнеру”, рекао је Вучковић.
У Пекингу борави и редитељ , чији се филм “Unplugged” налази на програму “Недеље српског филма”, а који је прошлог месеца у Кини завршио снимање свог новог остварења “Срећна Нова, Иву”.
Ковачевић је све укупно провео четири седмице у Кини снимајући о граду Иву у коме се налази 600 фабрика за производњу новогодишњих украса за читав свет, приказујући свакодневницу кинеских радника и власника фабрика.
“Идеја јесте била да што боље прикажемо кинеску свакодневницу и живот у Кини, јер се већина документрарних филмова из Кине баве контроверзним темама”, објаснио је Ковачевић.
Каже да Кина није хомегена земља и да тврдити то, било би као када бисмо покушали да хомегеницујемо Европу.
“Можда су још драстичније разлике. У Кини се говори више од 200 дијалеката и не могу међу собом да се разумеју. То су чак различите културе, а у фабрикама раде људи из најразличитијих делова Кине. Урбани живот у Кини је као и на сваком другом месту, глобализација је учинила своје. Млади у Кини раде исте ствари као у Берлину, Паризу, Београду, док су плате неквалификованих радника у фабрикама од 500-600 евра па до пар хиљада евра”, објаснио је Ковачевић, додавши да фасцинантно звучи да Кини недостаје радна снага, али да је то истина.
О сарадњи Србије и Кине у области кинематографије каже да постоји обострани ентузијазам, али да на томе треба радити.
“Мој филм је копрпдукција неколико европских земаља, а Кина није учествовала, с тим што цу сви чланови екипе осим сниматеља били Кинези који раде за локалну продукцију која је била плаћена за услуге. Кина је изузетно комплексна и велика и са њима се ствари не договарају лако”, рекао је Ковачевић.
Приметио је да се у Кини све више филмова купује, али се мало приказују.
“Приказују се велики холивудски филмови, неки велики европски, али не и уметнички којима се ми бавимо. У Кини постоје две дистрибутерске куће које имају право да увозе и дистрибуирају иностране филмове и тај процес је врло компликован”, констатовао је Ковачевић.
Каже пак да Србија много може да научи од Кине, где се ниједна одлука не доноси олако, али и да је Србија врло занимљива Кинезима.
“Ми смо једина држава у Европи за коју Кинезима није потребна виза и ми смо једини који могу да путују у Кину без визе и они то страшно поштују. Постоји и та нека традиција поштовања због Југославије и југословенског филма. Ја сам наилазио на људе по малим местима који су гледали партизанске филмове, који певуше мелодије из филмова ''Мост'' и ''Валтер брани Сарајево'', који знају за Бату Живојиновића. То није мит и та веза између Србије и Кине постоји”, истакао је Ковачевић.
“А колико Србија може да понуди Кини? Можда и може. Србија и представља на неки начин мала врата Кини за Европу, али нема никакве дилеме да ми можемо много да научимо од Кинеза”, закључио је Ковачевић.
