РОБИН ВИЛИЈАМС НИЈЕ ИЗГУБИО БИТКУ СА ДЕПРЕСИЈОМ ВЕЋ СА БОЛЕШЋУ КОЈУ РЕТКО ПРЕПОЗНАЈЕМО „Мозак мог супруга се буквално распадао”, каже Сузан

Званични извештаји су потврдили да је извршио самоубиство, али права истина о узроцима његове патње постала је позната тек након обдукције.

У почетку се претпостављало да је Вилијамс патио од тешке депресије, а неки медији су чак тврдили да се вратио алкохолизму, од којег се годинама раније успешно лечио. Међутим, његова супруга Сузан Шнајдер Вилијамс одлучила је да свету открије праву истину.

Она је испричала да је Робин у месецима пре смрти испољавао забрињавајуће неуролошке симптоме: несаницу, нагле промене расположења, халуцинације, губитак памћења, интензивну анксиозност и параноју. Његов карактер, познат по топлини и интелектуалној проницљивости, нагло се мењао.

Робин је имао дијагнозу Паркинсонове болести, али та дијагноза није објашњавала све симптоме. Тек после његове смрти, аутопсија је открила да је боловао од дифузне деменције са Левијевим телима – прогресивног и разорног неуролошког обољења које настаје услед абнормалног нагомилавања протеина алфа-синуклеина у можданим ћелијама.

Ова болест је други најчешћи облик деменције, одмах након Алцхајмерове, и позната је по томе што изазива комбинацију когнитивних, психијатријских и моторичких симптома.

„Мозак мог супруга се буквално распадао. Болест је била као терориста којег је носио у себи. Људи много причају о менталном здрављу, али недовољно о болестима мозга. Робин није имао психолошки проблем – он је имао неуролошко обољење”, рекла је Сузан у једном интервјуу за „Гардијан”.

Први симптоми појавили су се готово неприметно – болови у стомаку, проблеми са варењем, дрхтање руку. Потом је дошла несаница која га је исцрпљивала из ноћи у ноћ. Убрзо су почеле халуцинације и епизоде збуњености.

„Постао је параноичан, што му није било својствено. Ова болест је ужасно збуњујућа – симптоми се стално мењају, понекад нестају, па се враћају у новом облику. То збуњује и породицу и лекаре”, присетила се Сузан.

Планирао је да оде у специјализовану установу за неурокогнитивна испитивања, али недељу дана пре планираног пријема одлучио је да себи одузме живот. Његова супруга верује да је мислио да ће бити трајно хоспитализован и да га никада више неће пустити кући.

Након његове смрти, Сузан је постала страствена заговорница подизања свести о Lewy body деменцији. Истакла је да је депресија код Робина била симптом, а не узрок његовог краја, и да је кључно да се овакве болести препознају и правилно дијагностикују.

Покренула је кампање, сарађивала са медицинским стручњацима и учествовала у снимању документарног филма „Robin's Wish”, који осветљава последње месеце његовог живота и шаље снажну поруку о важности разумевања неуродегенеративних обољења.

Робин Вилијамс ће заувек остати упамћен не само по бриљантним улогама у филмовима као што су „Друштво мртвих песника”, „Добри Вил Хантинг” и „Господин Даубтфајер”, већ и по борби коју је водио против невидљивог непријатеља.

Његова прича је подсетник да се иза осмеха и шале може крити тешка болест коју недовољно разумемо, као и позив да се о таквим обољењима говори отворено и без стигме.